Srbobran je i ove nedelje pokazao da je "budan"!. U organizaciji učenika i profesora Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran, dana 24.01.2025. godine održan je miran protestni skup ispred srbobranske gimnazije. U prepodnevnim časovima, na platou ispred škole, okupili su se gradjani, njih oko trista, kako bi pružili podršku, ovog puta profesorima i djacima. Medju njima su bili roditelji, deca, ali i bivši učenici srbobranske gimnazije. Nakon što je odzvonilo školsko zvono za odmor, skupu su se pridružili djaci i profesori ove škole. Usledio je petnaestominutni pomen žrtvama novosadske nadstrešnice. Gradjani su sa sobom poneli razne transparente. Prisutni su i na ovom skupu poručili da je ovo vanstranački skup i da je ovo skup podrške, kako profesorima i učenicima gimnazije, tako i studentima širom Srbije. Moglo se čuti da je medju srbobrancima prisutna ogromna energija za nastavak dalje, što znači da će se nesumnjivo nastaviti sa mirnim uličnim protestima do ispunjenja svih studentskih zahteva.

     T.M. "Bezcenzure.info"

U 11.30 časova na prostoru parka u Srbobranu, danas 18.januara održan je protestni skup u organizaciji srbobranskih srednjoškolaca i studenata pod naslovom "Srbobran se budi". Protest se u mnogo čemu razlikovao od svi dosadašnjih. Ovaj protest su vodila naša deca. Oni su pričali, recitovali, kritikovali a mi stariji slušali. Centralni deo parka je bio obeležen transparentima koji su najavljivali teme koje su ovih dana uznemirile celokupnu javnost Srbije, a to je korupcija, kriminal, kršenje ustava, podmitljivo pravosudje... Prisutne je pozdravila studentkinja novinarstva i žurnalistike Teodora Momčilović koja je kao organizator protestnog okupljanja pročitala saopštenje profesorke srpskog jezika i književnosti Slavice Filipović. Tekst saopštenja u vidu ličnog stava naše profesorke objavili smo u prethodnom tekstu našeg portala "Bezcenzure.info" pod naslovom "Dok ima sumraka biće i svanuća", od 17.01.2025.godine. Kao neko ko je preuzeo inicijativu same današnje organizacije, Teodora ocenjuje današnji skup kao veoma uspešan. " Pored toga što sam ponosna na sebe ponosna sam na svakog pojedinca koji je danas uzeo učešće na ovom dogadjaju i ovom prilikom želim svima da se zahvalim. Planovi za naredni period postoje ali ovom prilikom ne bih o tome da izlazim u javnost dok za to ne dodje vreme. Želim da istaknem da je skup zamišljen kao strogo gradjanski, studentski, djački i trudićemo se da tako i ostane. Pomoć je naravno pristizala sa raznih strana ali organizacija i samo učešće govornika mora biti vanstranačko. Ističem da podržavomo sve djačke i studentske proteste širom Srbije i želimo da im pružimo svaku pomoć u meri u kojoj to možemo. Ističem da je uspostavljena bliska saradnja sa studentima iz okruženja: Vrbasa, Bečeja, Novog Sada i Beograda, od kojih sam dobila ogromnu pomoć i podršku za ovaj skup. Zahvalila bih se i našim starijim sugradjanima koji su ovom prilikom osetili potrebu da svojim prisustvom podrže naše aktivnosti. Mi ćemo u svojim namerama istrajati zato što smo ovde što to želimo, a ne zato što moramo ". ( Teodora Momčilović i Mihajlo Mrkšić )

Drugi govornik na protestnom skupu je bio Mihajlo Mrkšić, učenik Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" iz Srbobrana. Mihajlo je poručio : " Danas su se okupili mladi, srednjoškolci, studenti, ljudi željni promena na bolje, da kažu "NE" sistemu koji nas gazi i tlači, radi sopstvene koristi. Stariji nam govore kako živimo u zemlji u kojoj se poštuju zakoni, u kojoj se obrazovanje vrednuje i podstiče, u kojoj se naporan trud i rad ceni. Medjutim, zakoni se poštuju, samo u situacijama kada nekom "od gore" to godi. Obrazovanje se ceni samo ako je u pitanju privatni fakultet nečijeg prijatelja, kuma, brata. Rad i trud se cene samo ako je neko uporan u ugnjetavanju, diskriminaciji i nasilju. Imajući ovo u vidu, da li možemo da se čudimo kada vidimo porast nasilja u školama, ginekološko - akušerskim ustanovama, na ulici... Koliko još nadstrešnica treba da padne da bi se našli odgovorni za ovakve tragedije ? Ovaj nedostatak odgovornosti i tragedija nisu nesrećan slučaj, oni su prikaz same vlasti i sistema. Mi zajednički možemo menjati svet. Kada se udružimo, mi smo sila koja razbija zidove nepravde i gradi put ka boljoj budućnosti. Verujem u pravdu, istinu i dostojanstvo. Zajedno smo snaga koja menja stvari. Ovo je naša borba, i zajedno ćemo pobediti ".

U nastavku protesta Mihajlo je pročitao stihove pesme koje je napisao prosvetni radnik iz Srbobrana...

 U srcu mladih danas plamen sja

pravde, znanja i obrazovanja.

Jednakost traže, da budu svoji.

Bez stida i srama u tišini

srušiće zidove nepravde ove,

podržati nastavnike koji i danas uz njih stoje.

Naučismo ih pravda šta je, kako je teško buntovan biti,

kako se država rečima brani i kako sloboda zna da boli.

                *

Sve manje ih boli kada su svoji,

Kada im misli slobodno teku

Kad smeju reći ono što žele

ono što znaju i ono što hoće.

               *

Dok oni traže istinu skrivenu

Nastavnik mudro sa njima stoji

Korak po korak istina se radja

Nastavnici i učenici - večiti buntovnici.

               *

ZAJEDNO HODE, SUDBINU KROJE

NASTAVNIK I UČENIK - ZA PRAVDU SE BORE.

Nakon pročitanih stihova održan je petnaestominutni pomen tragično nastradalima u Novom Sadu a potom se krenulo u protestnu šetnju ulicama Srbobrana.

        Ž.B. "Bezcenzure.info"

Povodom najavljenog protestnog skupa redakcija "Bezcenzure.info" primila je saopštenje u vidu ličnog stava profesorke srpskog jezika i književnosti gospodje Slavice Filipović koje objavljujemo, a ujedno želimo i da se zahvalimo na poverenju koje nam je ukazala. 

Stav profesorke Slavice Filipović prenosimo u celini... Sedim, trčim, koračam, tražim... Danima. Od 3.maja prošle godine nema smirenja. Iščekivanje da ćemo se probuditi. 4.maj. Ponovo pucanje u mladost. Ne budimo se. 1.11.2024. moj Novi Sad. 15 ubijenih prilikom pada rekonstruisane nadstrešnice i dva zauvek uništena života. Koliko imamo mladosti da je teramo u strane zemlje i da je ubijamo ? Mi, država sa prosečnom starošću od 44 godine ? 

Zločini se ređaju : 5.novembar - tuku studente Akademije dramskih umetnosti. U proteklih nedelju dana tuku studente Pravnog, na haubu bacaju Sonju. Koliko dece još imamo da ih teramo, gazimo, da im pretimo, saslušavamo, ucenjujemo ? Dokle zamena teza da je delovanje studenata političko u zemlji u kojoj je sve stranačko ? Šta nije u redu sa zahtevom - uhapsite odgovorne ??? Mi živimo u travestiji, izokrenutoj stvarnosti, iza ogledala. Nenormalno je normalno, nemoralno je moralno, poslušnost je vrlina a kritičko mišljenje mana. Zato što smo iza ogledala, ne možemo se pogledati. Ali nam pokazuju put mladi nad kojim se režim tako zlokobno nadvija. Negde se pojaviše ta pametna i moralna, časna i rodoljubiva deca. Da pitaju - dokle, zašto, ko je odgovoran ? Deca i mladi su najosetljiviji na nepravdu. Mi, odrasli, smo se isuviše uprljali. Većini je krvav obraz, mnogima ruke. Ovo je odsudni trenutak. Lavina je počela. Deca su zapalila sveću u mraku. Na nama je da upalimo još milione takvih i osvetlimo mrak. Jer, dok ima sumraka, biće i svanuća. Beskrajno zahvalna na vama, ljudima koji se ne prodaju, koji brane svoju budućnost - decu i domovinu na najdostojanstveniji mogući način. Sa željom da se krivci što pre privedu pravdi i da duše Komar Nemanje (2007) iz Stepanovićeva, Ruman Andjele (2004) iz Stare Pazove, Firić Djordja (1971) iz Kovilja, Firić Valentine (2014) iz Kovilja, Firić Sare (2018) iz Kovilja, Adamović Milice (2008) iz Kaća, Karanović Mileve (1948) iz Kaća, Arbutina Ćirić (1989) iz Kaća, Hrka Stefana (1997) iz Beograda, Milosavljević Miloša (2003) iz Knićanina, Švonja Djura (1947) iz Stepanovićeva, Raković Vukašina (1955) iz Bukovca, Sazdovski Vaska (1979) državljanina republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola, Raca Goranke (1966) iz Novog Sada, Radonjić Anje iz Paraćina - 24 godine, nadju smiraj. 

    Filipović Slavica, profesor srpskog jezika i književnosti Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran 

U organizaciji  Aktivističke grupe "Žene za promene" dana 11.01.2025. godine sa početkom u 14 časova na Trgu slobode u Srbobranu, održan je protestni skup pod naslovom "Stop femicidu". Povod ovog događaja je slučaj femicida koji se dogodio 7. januara 2025. godine u Srbobranu u kom je život izgubila naša sugrađanka Mirjana Robotka . Protesni skup je počeo govorom predstavnice Aktivističke grupe "Žene za promene" gospođice Sinete Šmit. 

"Još jedna žena je izgubila život zbog nasilja koje nije prepoznato, zaustavljeno ili sankcionisano na vreme. Ovo tragično ubistvo nije samo lična tragedija - ono je društveni problem koji nas sve pogađa i na koji moramo reagovati. Femicid, ubistvo žene zbog njenog pola, predstavlja poslednji čin nasilja nad ženama, ali on nikada nije izolovan slučaj. To je kulminacija godina zanemarivanja, neprepoznavanja i neadekvatne reakcije na nasilje" - reči su gospođice Šmit. Nakon minute ćutanja okupljeni građani su pristupili paljenju sveća žrtvi femicida.

Nakon završetka protestnog skupa uzeli smo izjavu od gospođice Šmit, koja je za "Bezcenzure.info" rekla sledeće :" Ova Aktivistička grupa je spontano nastala sredinom prošle godine i od tada reagujemo na svaki femicid na način da na svaki izlazimo i preko performansa šaljemo poruku institucijama koje su zadužene za zaštitu žena. Mi smo po tome prepoznatljivi u Novom Sadu i ovo je naš prvi slučaj femicida na koji izlazimo a da je van grada Novog Sada. Došli smo i u Srbobran, a pošto sam iz Srbobrana imala sam i moralnu obavezu više da se ovakvom akcijom  predstavimo i u mom mestu. Državnim institucijama se obraćamo isključivo kroz medije i ono što je istina to je da mi nemamo nikakvu povratnu informaciju od strane institucija na naše urgencije. Institucije ćute i ne vidimo čak ni dobru volju za bilo kakvu saradnju sa njihove strane. Planovi za naredni period idu u pravcu organizovanja jednog memorijalnog centra u kom bi se posadilo drvo za svaku novu žrtvu femicida. To je za sada samo ideja koju očekujemo da će naići na razumevanje grada Novog Sada u pravcu dodele lokacije za potrebe ovog memorijalnog centra". 

    Ž.B. "Bezcenzure.info

Autorski tekst, piše Branko Gajin...Talas protesta protiv korupcije, burazersko zavičajnih veza i tendera, protiv nakaradnog novoradikalskog sistema kao i okupljanja iz pijeteta poginulima na novosadskoj železničkoj stanici, zapljusnuo je Srbiju. Tako je i u našem Srbobranu, u organizaciji srbobranske parlamentarne opozicije, 22.11. bio održan, prvi u nizu, pomen stradalima u novosadskoj tragediji. Bilo je to odavanje pošte na miran, dostojanstven i gospodski način. A kako bi i drugačije ? Bravo za organizatora i naklon do poda.

U isto vreme, sa druge strane ulice, imamo SNS divljanje. A kako bi i drugačije ? SNS "elita", predvođena Mićom Reljić, ražalovanim policajcem Gluščevićem, radnikom Crvenog krsta Monđom i ostalim polusvetom radila je ono što smo od njih navikli : urlala, vređala, psovala, provocirala. Ovog puta su bili pojačani gostima sa strane. Radi se o tome da SNS praktikuje da šalje provokatore  u susedna mesta gde ih ne znaju. Tako je kod nas bila ekipa iz bečejske opštine a mi smo njima uzvratili istim takvim kadrovima. Razmena polusveta na delu. Na protestu u Srbobranu bio je izvesni Dragan Jovanov zvani Dodo iz Radičevića, lik potpuno nebitan da nije na ulici radio gadosti. Naime, Dodo je skinuo gaće i pokazivao golotinju usred belog dana u centru Srbobrana, a sve to unoseći se u lice i preteći učesnici protesta. Stvar nije nimalo naivna pogotovu kad se uzme u obzir da je Dodo bio u zatvoru zbog seksualnog siledžijstva.

U vezi toga pitao bih načelnika i komandira policijske stanice u Srbobranu : da li je dotični Dodo, nakon javnog pokazivanja golotinje, bio sklonjen sa ulica i pritvoren ? Da li je protiv njega podneta krivična prijava zbog seksualnog uznemiravanja ili bar prekršajna prijava zbog remećenja javnog reda i mira ? Ako nije podneto ništa, zašto nije ?

Kad već govorimo o siledžijstvu jedan takav događaj zaslužuje pažnju javnosti, siledžijstvo Radivoja Paroškog. Taj diplomirani marksista, tih i miran, ispostavilo se da je i pomalo krvoločan. Naime, par dana posle prvog protesta naš sugrađan, Radoslav Manojlović zvani Bata, je sprejom iškrabao stranački izlog SNS a ponajviše Aleksandra Vučića. Videvši to, po rečima Bate, Paroški je istrčao iz stranačkih prostorija i mučki ga udario pesnicom. Ako je sve to tačno, Bata nije smeo da švrlja po izlogu i za to će platiti kaznu sudu za prekršaje, ali ni Paroški nije smeo da uzima pravdu u svoje ruke. Šta je time hteo da pokaže i kome ? Svom vrhovnom komandantu hteo je da se dodvori ? I čemu takva neprimerena reakcija pogotovu nekog ko je predsednik skupštine ? "Žestoki " momak Paroški, što stariji sve bešnji ! 

U vezi ovoga pitao bih, opet, načelnika i komandira policijske stanice Srbobran : da li je protiv Radivoja Paroškog podneta krivična ili prekršajna prijava zbog prebijanja Radoslava Manojlovića ? Ako nije, zašto nije ? I ako nije, da li to znači da i mi ostali možemo da pesničimo sugrađane ako nam nisu po volji ? Paroškog bih pitao samo jedno : kani li podneti ostavku na funkciju predsednika skupštine zbog nedostojnog ponašanja ? U svakom slučaju, ako se sam toga ne seti, opozicija bi mogla da ga podseti.

Za kraj, vratio bih se na protest da prokomentarišem jedan stav kod izvesnog dela stanovništva a to je alibi ponašanje zvano "morao sam". Znate ono: "Nisam ja hteo niti niti sam za njih ali morao sam, ucenili su me poslom, kaznom, otpuštanjem..." Na snimku gde je glavni junak siledžija Dodo vidi se gospođa koja stoji među naprednjačkom bulumentom i kojoj snimateljka dobacuje "posao, posao" a ova, kao, nemoćno širi ruke i kaže "da,šta da radimo". Pa možete, za početak, da ne budete među onima koji zvižde i urlaju mirnim protestantima koji odaju poštu poginulim. Gospodo, neće vas abolirati od odgovornosti to što ste "morali" jer da ta priča prolazi onda bi Ajhman i slični bili oslobođeni jer, Bože moj, oni su "morali". Ne morate, mora se samo umreti.

Njegoš nije džabe rekao: "čast i bruka žive dovijeka".

Viđao sam šljam, bolesnike, ništarije i moralne nakaze. Nagledao sam se agresivaca i kriminalaca. Slušao sam lažove i muljatore kojima ništa nije sveto, one koji su u oči lagali a u decu se kleli. Video sam lažne suze i kajanje koje je teralo na povraćanje. Ipak, performanse koje SNS priređuje svakog petka u Srbobranu i drugim mestima kao odgovor na počast koju građani odaju poginulima na železničkoj stanici u Novom Sadu odvratnošću nadilazi sve. Znate, postoji stara vojvođanska reč koja opisuje ovakvo društvo. To je GADILUK.

Iz potpuno nejasnih razloga gadiluk je tu po naređenju stranačkih koordinatora koji nisu iz Srbobrana i stranačkih funkcionera koji jesu, samo ne pomaljaju nos iz svojih kancelarija osim kada "bez svedoka" pored desetorice svojih podređenih prebijaju svog komšiju. Grupa kukavica, nesposobnjakovića, begunaca od pravde, taloga sa dna kace, ucenjeni bivši i sadašnji kriminalci, dileri i pokoji malouman, ukratko ljudska splačina, zaleće se na građane koje obasipa najgorim uvredama, krevelji se, unosi im se u lice, zviždi, pljuje, okreće im zadnjice. Da, to radi taj gadiluk svojim sugrađanima i komšijama kojima je jedini greh što ćute 15 minuta na javnom mestu ! Koliko sutra te moralne nakaze treba da se mimoiđu sa istim tim ljudima. Da ne pričam da je jedan od gadiluk heroja, usred bela dana, pred decom koja idu iz škole, polnim organom mahao prema onima za koje mu je rečeno da treba da ih mrzi. Najgore od svega je što je zbog tog komadića svoga tela ( gadiluka) nedavno došao sa robije. Tužno je što je takva osoba dobila od SNS stranački angažman. Ne znam šta je cilj ovakvog besramnog ponašanja i priglupog skandiranja jer danas žuti lopovi i Đilasova bando može da viče neko ko je sasvim lišen mašte. Potpuno je jasno da ova bagra može da postoji samo u vremenima tenzija, drugačije bi bili tamo gde im je mesto. Na delu vidimo kako izgleda čopor koji je dobio priliku da nekažnjeno istresa lične decenijske frustracije - GADILUK.

Oni koji demonstriraju vernost partiji nisu svesni da spadaju u red onih koji su najmanje potrebni, za koje su njihovi nadređeni procenili da ne bi bilo nikakve štete da im se nešto, daleko bilo, dogodi - što apsolutno niko ne želi. Zato ih guraju u prve redove gde služe kao toalet papir. Oni koji histerično viču " lopovi" i zaleću se u sugrađane su delom mentalno zaostali, a drugim delom svesni da u životu ne bi uradili ništa da nema stranke koja ih je pozapošljavala. Na određeno, naravno da bi svoju vernost morali neprestalno da dokazuju besramništvom koje što je agresivnije biva nagrađeno bržim usponom u hijerarhiji. Ironija je što upravo petkom u 11.52 izlaze sa tih radnih mesta gde su plaćeni novcem sugrađana na koje urlaju. Plaća ih pride i stranka, jer posle herojskog čina ( gadiluka ) kad glasno psuju Đilasa a potiho majku, ne skrivajući se odlaze u stranačke prostorije, zajedno sa " slučajnim prolaznicima " kojima šaka građana na trgu širokom 50 metara navodno smeta da prođu. Kakav komičan igrokaz ! Ne skrivaju oni ni novac sa kojim izlaze kao nadnicom za svoj herojski čin. Hvale se njime po kafanama.

Koliko god da ste plaćeni dame i gospodo gadiluci malo je to za budućnost u kojoj će na ulici dogod ste živi ljudi pljuvati za vama. Ako se pitate da li će ih biti sramota da u lice pogledaju svoju decu - budite bez brige. Deca su ih se uglavnom odrekla ili su lišeni roditeljskog staranja.Od samih sebe ih nije sramota jer žive živote čuvara Aušvica koji su izjavljivali da im je čista savest jer su sve radili po naređenju. Sa sobom su raskrstili kad su pristali da se za novac cere žrtvama nesreće. Na takav gadiluk, psihijatri su složni, treba gledati kao na posledicu trauma. Neki od ovih koji nasrću na svoje sugrađane su u životu češće viđali socijalnog radnika nego učiteljicu.

    Ž.B. "Bezcenzure.info" 

Petak 22.11.2024. godine u 11:52 h. Srbobran je stao. Ispred zgrade SO Srbobran u organizaciji srbobranske opozicije održan je petnaestominutni pomen žrtvama ljudskog nemara i korupcije, kada se obrušila betonska nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu. Zamišljeno je da se na taj način izjavi saučešće porodicama petnaestoro postradalih koji su tog dana trebali samo nekud da putuju. Organizatori skupa su u parku razvili crnu zastavu sa otiscima imitacije krvavih dlanova i započeli svoje "ćutanje". Ćutanje je bilo vrlo iritirajuće za članove SNS pa su isti spremno i organizovano izašli iz svojih stranačkih prostorija i započeli svoj performans u vidu zviždanja, urlanja i striptiza. Da dobro ste pročitali, i STRIPTIZA ! Po informacijama sa kojim raspolažemo protagonisti ovog sramnog čina a sve u prilici koja ne može biti tužnija, su članovi SNS iz susednih mesta. Pokazivanje genitalija usred dana, u centru Srbobrana i pred mnoštvom naših sugrađana je u najmanju ruku kažnjivo ili je možda čak i medicinski interesantno. U gore pomenutom bestidnom činu istakao se "gost" iz Radičevića po nadimku "Dodo".   Pored bestidnih radnji koje je Dodo izvodio bilo je još i povika "ustaše","lopovi","plaćenici"..., dok je opozicija odgovarala rečima "ruke su vam krvave". Kako "Bezcenzure" saznaje nakon završenog protesta pristalice SNS su se vratile u svoje stranačke prostorije, pod predpostavkom, da li da se prijave ili odjave ili dignu pare.

U duhu dobrih komšijskih odnosa ovakvu nadahnutu kulturnu posetu trebalo je i uzvratiti pa je samo odabrano članstvo SNS iz Srbobrana dobilo priliku da takvu posetu upriliči opštini Bečej, i da tako na pravi način predstave opštinu Srbobran. Da i Srbobran ima svoje " dike i dikane" potvrđuje bogata dokumentacija, čiji deo peuzimamo sa stranice "samolokalno"- Bečej ...  

Da se Srbobran nije priključio akciji koju je pokrenuo "PROGLAS" i da se petnaestominutna ćutnja nije u isto vreme organizovala u skoro svim mestima u Srbiji pomislili bi da je tenzija kod građana Srbobrana posledica čina otpora pojedinaca prema aktuelnoj vlasti. Naime naš sugrađanin Radoslav Manojlović - Bata, je dana 20.11.2024.godine u toku pre podneva crvenim sprejom precrtao lik i ime Aleksandra Vučića na prostorijama OO SNS Srbobran .Tom prilikom gospodin Manojlović je izjavio :"Smatram da nisam prekršio zakon jer predsednik Vučić zakon krši svaki dan. Iz revolta zbog žrtava u Novom Sadu o kojima se niko ne brine i još niko nije procesuiran išarao sam crvenim sprejom prostorije stranke". Nakon učinjenog na licu mesta se pojavio Radivoj Paroški, predsednik SO Srbobran koji ga je po rečima Manojlovića "napao i udario u levu stranu lica". Kako saznajemo Manojlović se prilikom napada Paroškog nije branio i ističe kako su se pojavili Mihajlo Reljić, Milan Gluščević i Jovica Andrić koji su izjavili da im je Manojlović pretio sa bombom, što Manojlović negira. O ovom slučaju je sačinjena i uredna službena beleška. Da li će predsednik Paroški, zbog zadatog udarca Manojloviću, biti sudski procesuiran - saznaćemo.

Protesti, blokade, akcije građanske neposlušnosti prisutne su manje ili više u svim gradovima Srbije. Mnogi su mišljenja da su političke promene veoma blizu ali ako ostavimo na trenutak sve to po strani, mi i dalje ostajemo bez odgovora na pitanje: "Zašto su naprednjaci toliko protiv  odavanja pošte poginulima"? 

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Tvorac biste Momčila Tapavice izbačen iz Doma kulture. Akademski umetnik, naš sugrađanin Dragan Šijački, nakon četrdeset godina likovnog stvaralaštva zamislio je da svoju karijeru kruniše postavkom svojih slika u Domu kulture svoje opštine Srbobran. Nije ni slutio da će mu to biti najveći problem kao i stres u profesionalnoj karijeri. Preko četrdeset samostalnih izložbi je do sada imao Dragan Šijački, što u Srbiji tako i u inostranstvu. Došao je na red i Srbobran. Po rerčima gospodina Šijačkog razgovori i pregovori oko postavke izložbe sa direktorom Doma kulture u Srbobranu gospodinom Dejanom Korcebom trajali su više meseci da bi se konačno pronašao zajednički termin za predstavljanje umetnikovih dela u ovoj ustanovi. 

- Gospodine Šijački kao umetnik iz ove sredine bili ste spremni da doživite nešto lepo a zapravo gore nije moglo ispasti.Kakve ste to trenutke preživeli u svojoj opštini Srbobran i o čemu se radi?

Prvi problemi su nastali 23.10.2023. godine prilikom same postavke izložbe gde smo već tada naišli na tihi bojkot domaćina na način da niko od zaposlenih nije bio raspoložen da nam pomogne u postavljanju slika. Nismo dobili ni "dobar dan" a kamoli čekić ili ljudsku pomoć, dok smo merdevine tek kasnije dobili. Već u startu zatečeni sve ovo je ličilo na svašta. Uz pomoć moje drugarice a ujedno i koleginice iz Srbobrana koja je završila srednju umetničku školu a do sada je organizovala više sličnih izložbi pristupili smo postavljanju izložbe. Na njenu intervenciju upućenu domaćinu rečima "Kako vas nije sramota da ljude kafom ne ponudite", nastupio je politički problem iako sam nestranačka ličnost. Od tada nastaje totalan bojkot. Sutradan 24.10.2023. sat vremena pre otvaranja izložbe dobijam poziv od direktora Doma kulture Dejana Korcebe te mi saopštava kako je moje ponašanje za njih neprihvatljivo kao i što se komentariše na društvenim mrežama i da on procenjuje da će na izložbi biti održan politički miting i da će izložbu ON zatvoriti. Na to sam mu odgovorio da će izložba biti održana pa makar ispred kapije Doma jer sam ja prijatelje pozvao na otvaranje pa ću ih ispred kapije i dočekati. Rekao sam mu da ako se već boji mitinga i revolucije tu mu je blizu policija i lako po pozivu mogu doći da te "revolucionare" koji dolaze na izložbu slika rasture. Zaista smešno. 

Izložbu sam ipak otvorio kako sam i rešio uz sve moguće rizike. Za divno čudo bio je i gospodin Korceba, čak se i šturo obratio okupljenima. Bio sam primoran da mnogim zvanicama otkažem poziv na izložbu jer prosto nisam znao kako će sve ovo ispasti tako da je poseta mogla biti daleko veća. Izložba pod naslovom "RE-VIZIJA" je trebalo da traje do 7.11.2023.godine ali usledio je ponovni poziv gospodina Korcebe 1.11.2023. gde mi je naredio da izložba mora biti uklonjena "pod hitno". Na moje pitanje - zašto ? Rekao je "imamo drugi program na repertoaru". Skrenuo sam mu pažnju da ako je to bilo kakav program dramski,muzički,recitatorski... kako mogu da smetaju moje slike na zidu, naprotiv, mogu biti samo ukras priredbe. Nije imao kud te se na posletku dosetio da kaže kako i oni imaju izložbu. Na moje pitanje a ko su ti "oni" - nisam dobio odgovor. Rekao sam mu da je direktno dobio partijsku direktivu da me skine sa repertoara i da nema smisla da me dalje gleda u oči i izmišlja razloge. Ja taj dan slike nisam uklonio da bi 3.11. 2023.godine dobio usmeni nalog da ako slike ne uklonim do 10 časova oni će ih ukloniti sami. Dok sam svoje slike sam to pre podne čuvao ujedno sam morao organizovati i njihovo iseljenje iz Doma kulture da bi u tom trenutku na lice mesta pristigle TV ekipe N1 i nova S, kako bi sve ovo zabeležili. Međutim istog trenutka kapije Doma bivaju zaključane tako da moje slike ostaju u Domu a ja ostajem na ulici. Dok sam na ulici sa TV ekipama i dok su vrata Doma zaključana pristižu i deca iz osnovnih škola sa učiteljicom na izložbu, ali i oni ostaju na ulici. Kada su se svi razišli osim mene otključali su vrata kako bih mogao nastaviti sa poslom.

- Da li se sve ovo može dovesti u vezu sa politikom iako je o kulturi reč ?

Na posletku cele priče smatram da je politika iza svega ovoga jer ja vučem posledice od pre dvadeset i tri godine još iz vremena vlasti Slobodana Miloševića, jer sam u to vreme preživeo fizičku torturu od onog režima a ovo danas vidim kao nastavak starog. Nešto slično mi je rekao i sam Dejan Korceba da su oni pregledali moja pisanja kao i prepiske i komentare mojih prijatelja na društvenim mrežama, i da sam ja okružen sa jako sumnjivim likovima i da je to nedopustivo za jedan Dom kulture. Ovako nešto nisam doživeo, a doživeo sam da je u Parizu na moju izložbu došao tadašnji ambasador Srbije u Francuskoj, da me pozdravi. 

- Da li smatrate da je ova izložba vaš lični neuspeh ? 

Ne, naprotiv. Ovo je moj uspeh jer je ovo potvrda onog što ja i mislim a to je da ova vlast kulturu smatra problematičnom. Ovo je njihov neuspeh jer su oni mogli moju izložbu iskoristiti kao njihov uspeh i iskoristiti je u njihove svrhe bez mog odobrenja. Može im se. Poručio bih građanima Srbobrana kao i umetničkim stvaraocima nešto slično kao što je poručila i ona mis Amerike, a to je da delfini budu živi i zdravi, a i da ovaj narod dođe pameti.

Posle reči Dragana Šijačkog šta na kraju reći ? Srbobran je ponovo dospeo u žižu javnosti. Ponovo ga uplašeni partijski nameštenici brukaju postupajući ne sa poštovanjem, kako bi morali nego sa jednom jedinom mišlju - kako da se ne zamere onima iznad sebe. Sećate se verovatno da je u januaru 2021.godine novinarskoj ekipi N1 zabranjen ulaz u srbobransku crkvu jer je postojao strah da bi ti prokleti radoznali novinari mogli prisutnima postaviti kakvo neugodno pitanje. Izgovor za prevremeno otkazivanje gostoprimstva uglednom slikaru su bili, zamislite, komentari na njegovom Fejsbuk nalogu i strah da bi se na otvaranju izložbe moglo reći nešto što neće biti po volji partiji !!! Zamišljam u ekran zagledane botove kojima naš grad nažalost ne oskudeva kako prate postove slikara i kako prijavljuju da je on antidržavni element ! Naravno kad je krenula matrica ponašanja koja nalikuje slonovima u staklarskoj radnji ista se nastavlja do groteske. Šijački im je izgleda smetao do te mere da su pokušali da ga ponize. Samo, čini se da su se namerili na pogrešnog, osobu koja je po svaku cenu rešila da brani svoj umetnički i ljudski integritet. Groterska se nastavila i kad su stigle novinarske ekipe. Šijački je dao izjavu. Ne mora ona biti lepa, ne mora biti blaga, umetnik je razume se, BRANIO SVOJE DELO. U reportaži se vidi da je novinarka pokušala da posle izjave ogorčenog slikara dobije reakciju direktora Doma kulture a on se kao uplašeno dete zaključao u kancelariju, zaključao ulaznu kapiju i verovatno bi se zaključao u sopstvenu fioku od stola da je mogao. Vreme prolazi u nastojanjima da se dobiju instrukcije od nadređenog koji onda poziva svog nadrđenog koji opet poziva svog nadređenog i tako u beskraj. Ili bolje reći dovraga gde smo izvesno stigli.

Pred Domom kulture u Srbobranu je za koji dan velika književna manifestacija "Lenkin prsten" ( koju opštinsko rukovodstvo svojata i sebe hvali kao da su je sami smislili ). Možda da razmisle da ustanove i neku "Lazinu brnjicu", koja bi se davala umetnicima kada se volšebno pokaže da su nepodobni, a svi znamo da je Fejsbuk najbolje mesto za to. Najbolje mesto da se vidi koliko se umetnik u Srbobranu poštuje izgleda da će postati poseta Domu kulture. Pod uslovom da nije zaključan.  

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

U trenucima nemoći a u nedostatku argumenata ON odgovara sa "Pa šta... i ?" Nemoć vodi u očaj, očaj u nepromišljenost i postupke koji su teško razumljivi normalnom umu. Osećaj nemoći ima svoj uzrok, a kada zakažu institucije i kad čovek oseti da od njega svi okreću glavu i niko ne želi da se bavi njegovim problemom, nemoć rađa bespomoćnost i čovek pada u očaj. "Pa šta... i ?" Više od jedne decenije živimo živote koji su nam začinjeni sa osećajem nemoći. Svako onaj ko nije njemu pripadao to je osetio. Kada nam je prećeno ratovima i mobilizacijama, kada su nas smišljenim "igrama" pljačkali, kada su nam dokumente svake druge godine menjali, kada nas je pobednikom zvao a ratove gubio. Nemoćno smo svojim očima gledali kako zločinca ne osuđuju, kako izvršitelji sirotinju iz stana isteruju dok nam Tomu i premijerku u vile useljavaju, pa nesrećni rudari, Jovanjica, helikopter, Krušik, Savamala, falična dva minuta sa naplatne rampe, kupovina diploma, lažni doktorati, nemoćni smo dok u Pećincima decu disident roditelja u vrtiće ne primaju... A ON bi opet "pa šta...i ?" Nemoćni smo pred vojskom Velje Nevolje i prosvetnog moderatora Kristijana Golubovića, pred umotvorinama vojnog izumitelja i zadružnog direktora Željka Mitrovića, i stidljivog povratnika Milorada Komrakova. Bezbedonosni triling Vulin - Gašić - Stefanović (Hrkalovićku bi dodali samo ako joj je nanogica spala) čvrsto našu brigu brinu da se naša nemoć ne izrodi nadmoć.

Danas smo svedoci velike tragedije. U pitanju su naša deca koju posle svih gore navedenih nemoći želimo vaspitati, ali KAKO ? Svedoci smo da onaj koji baš sve zna na novinarsko pitanje na ovu temu danas odgovara ne sa "pa šta...i ", nego sa "Aaauuuu". Oni koji sada moraju da odgovaraju na mnoga pitanja pokušavaju da se vade kako su zatečeni. Nismo mi zatečeni ovom situacijom, nedam da smo zatečeni. Gospodo lično smatram da smo na ove tragične događaje čitavu jednu deceniju upozoravani. Danas, i u danima koji nam predstoje jedno pitanje dominira nad svim ostalim, a to je kako niko i ništa ne preduzima kada se primeti neobično ponašanje pojedinca koje odudara od ponašanja okoline, kako nam takvi ljudi ostanu ne primećeni ? Opet je odgovor u našoj nemoći. Poznajem jednog takvog doduše iz viđenja, koji sigurno duže od jedne decenije "nije u redu", mnogi to znamo i ništa ne preduzimamo. Pa zar nam treba izgovor ? Zatečeni smo kao ovi od malopre !? Pa nismo prijatelji dragi, mi bar nismo, samo smo malo ... Bolje da ovde stanem. Ono što sigurno sebi mogu da obećam a to je da mi više nikad u životu ne izleti "pa šta... i " - muka mi je !

            Ž.B. "Bezcenzure.info" 

Ovaj prostor je rezervisan za vest o presudi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, na koju čekamo već 24 godine da bude objavljena. Od ishoda suđenja koje traje već skoro devet godina zavisi da li će istina konačno ugledati svetlost dana ili će zauvek ostati sakrivena od nas. 

Pozivamo vas da se dana 11.04.2023. godine priključite šetnji u znak sećanja na Slavka Ćuruviju. Šetnja počinje od restorana Kolarac u Knez Mihajlovoj ulici u 17:45h, do mesta ubistva Slavka Ćuruvije u Svetogorskoj 35.