Danas je Niš pokazao da čuva svoju decu! U ranim jutarnjim časovima ispred Medicinskog fakulteta u Nišu okupio se veliki broj studenata, građana i ratnih veterana sa ciljem da spreče ono što se dogodilo studentima Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu – brutalno prebijanje i pokušaj nasilnog razbijanja blokade fakulteta od strane policije. Okupljanju na koje su pozvali studenti Medicinskog fakulteta u Nišu prethodio je dopis dekanskog kolegijuma u kojem je navedeno da će uprava pozvati policiju kako bi prekinula blokadu ove visokoškolske ustanove. Bezcenzure.info je na licu mesta razgovarao sa studentima, koji navode da neće dozvoliti da se ponove „scene sa DIF-a iz Novog Sada“: „Odlučili smo da pozovemo građane da nam se pridruže kako bismo sprečili da se ponove scene sa novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Dobili smo rok do juče da napustimo zgradu fakulteta i prećeno nam je krivičnim prijavama i disciplinskim postupkom, ali mi smo ovde da bismo pokazali da se borimo i dalje, da blokada nije gotova i da onlajn nastava nije legitimna.“ ističe student Branko za naš portal, dok studentkinja Milena dodaje da fakultet ostaje u blokadi i da nikome osim studentima neće biti dozvoljen ulazak u zgradu: „Radnici su jutros došli, popili kafu sa nama i otišli, tako da je jutro proteklo mirno. Međutim, dobili smo informacije da uprava planira da svakog dana u 7 ujutru šalje ekipu od 20 ljudi koja će, nakon što ne bude bila puštena na fakultet, da pozove policiju. Zato moramo biti oprezni i istrajni!“ ističe ona.

Okupljeni studenti, profesori i drugi građani, ponovo su protestovali praveći veliku buku pištaljkama i vuvuzelama, kao i povicima „ko ne skače, taj je Alek“ i „ko ne skače, taj je ćaci“, a i ovog puta okupljeni su bili pojačani bajkerima i veteranima koji su uvek uz omladinu. U razgovoru za naš portal, veteran Dragoslav ističe da su on i njegove kolege bili na braniku otadžbine kada je zemlju trebalo braniti od agresora, a da se danas otadžbina brani na fakultetima: „Ovde se brani Srbija, brane je ova deca – a mi branimo njih! Oni su naša budućnost, nešto najplemenitije i najlepše što imamo i ne sme da im fali dlaka sa glave! Bili smo i na DIF-u u Novom Sadu, a sada smo ovde i bićemo uz njih gde god i koliko god je potrebno!“ rekao nam je veteran iz Prokuplja.  

Prema navodima studenata, dekan Aleksandar Mitić je naveo da u 10 časova želi da razgovara sa studentima, ali nije rekao gde želi da se sretne sa njima. Stoga su studenti zajedno sa građanima blokirali Bulevar dr Zorana Đinđića koji deli Medicinski fakultet i Klinički centar Niš, gde je dekan zaposlen na Klinici za stomatologiju, u nadi da će se sresti sa njim. Nisu ga našli, verovatno jer se dekan u to vreme uključivao u program televizije Informer, za koju je izjavio da su ispred Medicinskog fakulteta sa studentima „razni bajkeri i neki sa beretkama“. Iako do susreta dekana i studenata nije došlo, u toku dana održan je sastanak šefova katedri na kojem je zaključeno da su onlajn kolokvijumi neizvodljivi, pa studenti zaključuju da je bojkot onlajn nastave uspeo, dodajući da će blokada fakulteta biti nastavljena do ispunjenja svih zahteva. Ispred Medicinskog fakulteta u Nišu i dalje se nalazi veliki broj studenata, učenika, profesora, veterana i drugih građana, a situacija je trenutno mirna. Bezcenzure.info i dalje ostaje sa studentima u Nišu i nastaviće da vas objektivno i pravovremeno izveštava o svim dešavanjima. 

   Za "Bezcenzure.info" iz Niša T.K.

Na jednoj strani mladost, lepota, inteligencija i borba za pravdu – na drugoj borba za pljeskavicu, besplatan sladoled, pivo i jeftine sokove. Prekjuče smo u Beogradu videli dve Srbije. Onu većinsku: časnu, poštenu, nepotkupljivu i istrajnu u borbi za pravdu, i onu drugu – šaku plaćenika, lažnih studenata, stranačkih aktivista zaposlenih u opštinskim upravama i javnim preduzećima, i nesrećnika koji su ucenom ili prevarom dovedeni u Ćacilend. Prošlo je tačno 6 meseci od tragične smrti 16 ljudi pod nadstrešnicom na novosadskoj železničkoj stanici. Sudski postupak koji bi utvrdio čija je odgovornost pad nadstrešnice još uvek nije počeo, a da ne govorimo o istrazi o korupciji u državnom vrhu. Upravo zato, pored prekjučerašnjeg ogromnog skupa u Novom Sadu, desetine hiljada ljudi došlo je na poziv studenata i ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, tražeći pravdu i sprovođenje zakona, za šta se studenti svakodnevno bore od novembra prošle godine.  Bio je ovo prvi put da su se studentima pridružili sindikati, pa je tako pet sindikata iznelo zahteve koji se odnose na izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku. Kako su naveli predstavnici studenata, radnici i studenti stoje zajedno, ujedinjeni u borbi za rad institucija, kao i za ispunjenje studentskih i radničkih zahteva.Kao na prethodnim skupovima, studenti i građani su svoj protest ponovo iskazali pištaljkama, vuvuzelama i bubnjevima, zatim povicima „mama više voli Andreja“ i „ko ne skače, taj je ćaci“, a ponovo je bilo i mnogo kreativnih transparenata.   Za razliku od građana koji su dostojanstveno okončali protest šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice, pripadnici populacije ćacija su na dan kada se navršilo pola godine od tragedije u Novom Sadu po ko zna koji put probili dno – neljudski su napali i pljunuli Dijanu Hrka, majku Stefana Hrke koji je poginuo pod nadstrešnicom.Najedeni, napijeni i besni, a zaštićeni stotinama pripadnika različitih jedinica policije koja je okružila Ćacilend sa svih strana, kao divlje zveri kidisali su na svakoga ko bi im se približio. Tako je jedan ratni veteran dobio udarac u glavu kada ga je jedan ćaci mučki udario s leđa, dok je nekadašnji rukometaš a sadašnji ćaci, Vlada Mandić, kukavički nogom u leđa šutnuo sina jednog od veterana, studenta koji je sa veteranima prolazio pored Ćacilenda i nosio zastavu Srbije (eto koliko ćaciji poštuju srpsku zastavu). Ratnim veteranima koji su krvarili za ovu zemlju okupljeni ćaciji su dovikivali da su ustaše, gađali ih flašama i polivali vodom, a pripadnici policije su sve to mirno posmatrali. Reagovali su tek kada su veterani hteli da uzvrate, da uđu u Ćacilend i obračunaju se sa razularenom masom.Oko Ćacilenda saobraćajni kolaps. Budući da su zbog ovog logora na otvorenom sve okolne ulice zatvorene za saobraćaj, usred tog cirkusa na raskrsnici Takovske ulice i Trga Nikole Pašića zarobljen se našao jedan trolejbus.Zaprepašćeni prizorom, zamolili smo vozača da nam pojasni kako se našao u ovom haosu i koliko dugo se tu nalazi:

- Ovde sam od 12.30. Tu sam se zatekao i zbog ćacija ne mogu da se pomerim jer trola može da se kreće samo ovom jednom trakom – rekao nam je vozač sa kojim smo razgovarali oko 17 časova i 30 minuta. Na pitanja kako se oseća, da li mu je potrebna voda ili hrana i da li je možda ljut na studente, odgovara da mu ne treba ništa i da su se mnogi građani već ponudili da mu pomognu. Zatim dodaje: Ne znam kada će se sve ovo završiti, ali znam da nema nazad. Ne smemo nazad! Moramo biti uz našu decu, a Bog zna kada će biti gotovo. U njega se uzdamo!Unutar Ćacilenda još veći haos! Uprkos neviđenim merama obezbeđenja i ogromnom broju pripadnika interventnih jedinica policije, raspoređenih u dva prstena da bi čuvali tek nešto više od hiljadu posetilaca prvomajskog krkanluka u Ćacilendu, uspeli smo da se provučemo među ćacije i iznutra vidimo, a bogami i osetimo (budući da je neopisivo smrdelo) atmosferu u samom logoru. Ono što smo videli može se opisati sa tri reči: tuga, čemer, jad. Muzika je treštala iz ogromnih zvučnika, a ćaciji su po običaju bili skoncentrisani oko štandova sa hranom i pićem. Najveća gužva bila je na štandu sa pljeskavicama, gde smo zatekli i Razvezanog Pupka kojem je ispao „majstorski dekolte“ kada se nalaktio na pult dok se borio za pljeskavicu sa drugim posetiocima. Velika gužva bila je i oko cisterne sa pivom, a tužna slika je bila kod štanda sa sokovima i vodom. Mnogi posetioci Ćacilenda grabili su da ponesu sa sobom što više paketa vode ili soka, što govori nešto ne samo o mentalnom sklopu ćacija, već i o materijalnom stanju stanovništva – naročito penzionera. Ipak, najružnije i najtužnije od svega bilo je to što je, na dan kada je trebalo dati šestomesečni pomen za poginule pod nadstrešnicom, u srcu prestonice održana fešta i krkanluk uz muziku i pesmu.    

P.S. Srbobranski ćaciji (osim Razvezanog Pupka) su se posakrivali po šatorima kada su videli da bezcenzure.info izveštava sa njihovog skupa, a nas je mrzelo da se zavlačimo po šatorima pa ih nismo fotografisali.

P.P.S. Snimićemo ih u Nišu.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Nakon nasilnog pokušaja upada na Fakultet za sport i fizičko vaspitanje od strane interventnih jedinica policije i žandarmerije, i nakon brutalnog prebijanja studenata, veliki broj građana okupio se ispred ove visokoobrazovne ustanove da brani svoju decu!  Da podsetimo, u toku današnjeg dana dekan Patrik Drid pozvao je policiju da nasilno probije blokadu DIF-a, pri čemu je došlo do nezabeleženog nasilja od strane policije, pri čemu je povređen veliki broj studenata, među kojima je i studentkinja koja je vozila bicikl do Strazbura. Posle neuspešnog razbijanja blokade, policija se povukla, a studenti su pozvali građane da u što većem broju dođu ispred fakulteta, strahujući od još većeg nasilja policije. Ratni veterani Srbije su se među prvima odazvali. Koliko saznajemo od prisutnih u večernjim satima u odbranu naše mladosti priključuju se i pripadnici 63. padobranske iz Niša. Đorđe iz Lazarevca ističe da je sa svojim kolegama krenuo put Novog Sada čim je čuo šta se dešava: "Ovo je bruka i sramota! Sramota za policiju, za nadležnog ministra i čitavu Vladu, a na prvom mestu za nepomenika koji je očigledno neuračunljiv i koji sve ovo režira! Mi smo tu.  Ostaćemo koliko god treba i branićemo našu decu! Da mi je neko rekao da ću ovo dočekati u Srbiji, ne bih mu verovao"! Dok ovo pišemo studenti pevaju himnu Srbije dok očekuju intervenciju policije, a građani pristižu u velikom broju. Bezcenzure.info ostaje ispred DIF-a uz studente koliko god je potrebno, i blagovremeno će izveštavati o svemu.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Na Trgu slobode u Srbobranu održan je još jedan protestni skup u organizaciji neformalne „Samoinicijativne grupe mladih Srbobran“, ovog puta pod sloganom „Jedna zemlja – jedna borba!“. Velikoj protestnoj akciji, kako su događaj nazvali organizatori, odazvalo se više stotina građana, a skup je bio drugačiji od svih prethodnih. Bila je to prilika da se napravi osvrt na sve što je urađeno u poslednjih nekoliko meseci, i da se hrabrim pojedincima uruče zahvalnice. Kao i na prethodnim akcijama, počelo je šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, a nakon pomena prisutnim građanima se u ime organizatora obratila studentkinja Teodora Momčilović. Ona je pozdravila saborce iz Temerina, Siriga, Vrbasa i Savinog Sela, a zatim je prepustila reč govornicima. Prvi su se prisutnima obratili Srđan Brežnjak i Milan Vulić, učesnici biciklističke Ture do Strazbura, koji su se zahvalili na podršci koju su sve vreme dobijali.  Nakon toga, prisutnima se obratila Slavica Filipović, profesorka srpskog jezika i književnosti u srbobranskoj Gimnaziji, koja je jedna od tri profesorice u toj školi koje su obustavile nastavu u znak solidarnosti sa studentima (jedine u celoj opštini Srbobran). Profesorka Filipović održala je veoma dirljiv govor kojim je poručila da svako od nas treba da bude spreman na ličnu žrtvu i pozvala na generalni štrajk, jer deca ne smeju ostati sama u ovoj borbi. Uz koleginice Vesnu Vrekić i Mirjanu Mihajlov, profesorka Filipović je to ličnim primerom i pokazala, budući da su njih tri stale uz studente, na šta je direktorka škole reagovala smanjenjem plate i disciplinskim postupkom koji je protiv njih pokrenula.Prof. Mirjana Mihajlov, studentkinja Teodora Momčilović i prof. Slavica Filipović 

Nakon obraćanja, usledila je dodela zahvalnica. Prvo je dodeljena zahvalnica poljoprivrednicima, koji od samog početka učestvuju u ovoj borbi i pružaju maksimalnu podršku studentima i đacima u svim njihovim akcijama. Primajući zahvalnicu u ime Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran, Siniša Šeguljev pozvao je Srbobrance da nastave sa „pumpanjem“ i zamolio ih da ne posustaju. I tri hrabre profesorke, Vesna Vrekić, Mirjana Mihajlov i Slavica Filipović, dobile su zahvalnice kao „prosvetne ratnice“, za nesebičnu borbu, istrajnost i zajedništvo. Zahvalnice su takođe dodeljene saborcima iz Siriga, Temerina, Vrbasa i Savinog Sela, a zatim i fotografima Marku Šijačiću, Aleksandru Nastiću, Teodori Jolić i Tamari Gajinov. Nakon uručenja zahvalnica, krenulo se u protestnu šetnju. Kao i uvek, na čelu i na začelju kolone bili su traktori, a defile srbobranskim ulicama bio je veličanstven. I ovog puta saradnja između poljoprivrednika i redara iz Samoinicijativne grupe mladih Srbobran bila je odlična, dok je policija ponovo profesionalno uradila svoj deo posla i pomogla da sve prođe bez ijednog incidenta.    

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Još jedan skup podrške profesorkama, drugi ove nedelje, održan je ispred Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić". Ni ovaj skup nije bio previše posećen, kao ni skup koji je održan u utorak, ali su prisutni ostavili veoma snažne i upečatljive poruke. Protest je počeo šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a nastavljen je šesnaestominutnom bukom ispred škole. I ovog puta bilo je pevanja "ko ne skače, taj je ćaci", a svakako najveći utisak ostavio je "Certifikat za uspešno savladanu obuku 'I ja sam ćaci' ", koji su prisutni izradili za direktorku škole, i ostavili na školskim stepenicama.
Da podsetimo, direktorka škole pokrenula je disciplinski postupak protiv profesorki koje su u znak solidarnosti sa studentima obustavile nastavu, a njihovo saslušanje zakazano je za utorak, 29. april. Od tada je ispred Gimnazije organizovano nekoliko skupova podrške hrabrim profesorkama, sa čime će se nastaviti i u budućnosti, rekli su prisutni.Direktorka škole Jasmina Crveni
Na kraju protesta, organizatori su pozvali na veliku protestnu šetnju i skup koji će se održati u subotu, 26. aprila u 18 časova u parku na Trgu slobode u Srbobranu.  

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Kao što smo i obećali našim čitaocima, bezcenzure.info dočekao je Vaskrs sa studentima koji blokiraju RTS. Nakon svečane Vaskršnje liturgije u Sabornoj crkvi u Beogradu, dočekali smo i vaskršnje jutro sa našom omladinom, i verujte, osećaj je predivan. Uz tradicionalni pozdrav Hristos vaskrse, studenti nastavljaju da šalju poruke ljubavi, mira, tolerancije i zajedništva, boreći se svakog dana za istinu.  U ranim jutarnjim časovima ispred RTS-a bio je nešto manji broj ljudi nego što je to uobičajeno od početka blokade, što je i razumljivo, budući da su mnogi građani bili na bogosluženju u vreme kada smo pisali ovaj tekst. Upravo zato su tu Novopazarci – došli su da čestitaju svojim kolegama najveći hrišćanski praznik, ali i da ih odmene na blokadi, kako bi pravoslavni i katolici mogli da odu na liturgiju i na miru proslave Vaskrs sa svojim porodicama, bez bojazni da će se prestati sa “pumpanjem”. Na pitanje kada je došla, da li je umorna i da li joj se spava, studentkinja iz Novog Pazara sa kojom smo razgovarali, poručila je sledeće: “Tu sam od petka i nisam umorna. Nisam ja došla ovde da spavam! Došla sam da svojoj braći i sestrama čestitam njihov najveći praznik, i da ih odmenim kako bi mogli u miru Božijem da ga proslave. Naša poruka jeste da je Pazar “svijet”, ali je Pazar na prvom mestu Srbija! Mi volimo svoju zemlju i drugu nemamo. Zato poručujem svim građanima pravoslavne ili katoličke veroispovesti da im od sveg srca čestitam Vaskrs, da ga proslave sa svojim najmilijima i neka ne brinu – i mi smo tu i pumpamo do kraja”! Tu su i zborovi građana. Zbor građana opštine Palilula tu je od srede, a Palilulci se smenjuju na svakih 8 sati kako bi 24 sata dnevno bili uz studente, ističe Vanja iz zbora građana Palilula: “Mi smo ovde prvenstveno da pomognemo studentima – skuvamo kafu, čaj, ili spremimo hranu. Tri dana zaredom smo i kuvali, mrsno i posno, za one koji drže Vaskršnji post. Studenti su predivni, atmosfera je odlična, a ljudi svakodnevno donose donacije. Mi ćemo biti uz studente do kraja. Dakle, ili dok RTS ne bude ugašen ili dok se ne raspišu izbori za novi REM. Da li pumpamo do kraja? Apsolutno, nema odustajanja”! Uz studente je i zbor građana sa Bežanijske kose, a kako Nenad sa kojim smo razgovarali kaže, studenti rade odličnu stvar jer rade na promeni svesti: “Mi smo uvek uz studente, pa smo tako podržali i ideju formiranja zborova na koju su studenti pozvali. Funkcionisanje institucija neće doći preko noći. Upravo zato je potrebna promena svesti građana, i mislim da studenti uspešno rade na tome. Učestvovanje pojedinca u politici ne svodi se samo na izbore, zato mislim da su zborovi neophodni, jer na taj način svi možemo uticati na donošenje odluka, što mislim da je neophodno za jedno zdravo društvo. Biće potrebno mnogo vremena da se to u potpunosti ostvari, ali idemo ka tome, pratimo našu decu i uspećemo. Poruka za Vaskrs: svima želim ljubav, sreću i zdravlje. Hristos vaskrse”! Studente je ovog jutra posetio i Vaskršnji zeka, koji je takođe imao poruku za sve: “Hristos vaskrse! Želim svima srećan praznik! Ja sam ovde obučen u kostim zeca da malo podignem vaskršnji duh i atmosferu ove naše dece. Vrlo je jednostavno danas u Srbiji birati – ovde su mladi i pametni, tamo (u Ćacilendu) su stari i neinteligentni. Izbor je lak. Živeli studenti, živela mladost, živela Srbija”!  Posle ovakvih poruka, nama ostaje samo da se složimo sa izrečenim i da poručimo još jednom da ćemo i mi pumpati do kraja. Hristos vaskrse!

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Još jedno veče bez Dnevnika 2! Studentska blokada RTS-a večeras je ušla u 6. dan, a srpska mladost već je uspela ono što niko do sada nije: da spreči emitovanje Dnevnika 2, i to drugi dan zaredom. Hiljade građana već danima se nalaze ispred zgrade RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj, kao i ispred studija u Košutnjaku. Podrška građana ne jenjava iako je vreme Vaskrsa, a za svaki slučaj u pomoć su priskočili studenti i građani Novog Pazara, došavši da odmene svoje kolege koje proslavljaju najveći hrišćanski praznik. "Pumpa" se iz sve snage: pištaljkama, vuvuzelama, dobošima, i povicima "ko ne skače, taj je ćaci"! Brojni su i transparenti kojima studenti pokazuju da im ni posle 5 meseci svakodnevnih protesta ne fali kreativnosti.  Studentkinja medicinskog fakulteta, Sonja, napravila je transparent kojim je želela da pošalje snažnu poruku, kako je rekla u izjavi za naš portal: "Mnogo ljudi u poslednje vreme govori kako su studenti njihovi heroji, pa čak i superheroji. Onda mi je pala na pamet ideja da napravim transparent superheroja kao što je Betmen, koji je borac za pravdu, jer se danas za pravdu bori bezmalo cela Srbija, ne samo studenti. I onda se nekako zaključak nameće sam: ako je Betmen uz studente, logično je da su miševi u Ćacilendu. Pumpamo do kraja"! Blokada RTS-a biće nastavljena i u narednim danima, sve do ispunjenja zahteva, dok RTS sa nepoznate lokacije emituje pokrivalice umesto pravog Dnevnika. Za sve to vreme, nenadležna institucija lomi kvake po Andrićevom vencu, jer je nemoćan kao nikada do sad. Studenti pumpaju i lagano dinstaju, a on je već na ivici živaca. Šta li će tek biti kad krene prvomajsko "roštiljanje", ostaje da se vidi. Bezcenzure.info i dalje prati dešavanja ispred RTS i o svemu će vas pravovremeno izveštavati.   

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Blokada RTS-a koju su studenti započeli pre nekoliko dana nastavljena je. Ovoga puta bez buke, ali ponovo uz veliko prisustvo građana. Budući da je Veliki petak najtužniji dan u godini, studenti su pozvali građane da u tišini, bez buke, pištaljki i povika, na miran način i u tišini iskažu podršku studentskim zahtevima i svoje neslaganje izveštavanjem RTS-a. Jedan od onih koji se uvek među prvima odazove pozivu studenata je i Vladimir Štimac, bivši reprezentativac Srbije u košarci. Borbeni duh, požrtvovanost i ljubav prema Srbiji koju je pokazivao na košarkaškom terenu, Štimac u još većoj meri pokazuje boreći se svakog dana za ispunjenje studentskih zahteva, pružajući podršku mladima gde god je to potrebno, pokazajući na delu kako se voli svoja zemlja. I građani to prepoznaju, prilaze da ga pozdrave, zahvale za podršku ili zamole za fotografiju. Naravno, tako je bilo i ispred RTS-a, gde smo sreli gospodina Štimca i zamolili ga za jedan mini - intervju, na koji je rado pristao.

- Gospodine Vladimire odakle vam snaga, svugde stignete i uvek se nađete na licu mesta i kako vidite ovu situaciju, dokle će trajati i kako će se po vama završiti. ? Zahvalan sam Bogu što mi je dao talenat i kvalitet, ja to nosim i uspevam da koristim na pravi način. Celokupna ova situacija će se završiti sigurnom pobedom. Studenti su ispostavili konkretne zahteve aktuelnoj vlasti a to su između ostalog da se Rem "očisti" i da se za njega raspišu novi izbori, i da se ugasi RTS što je i normalno. Mislim da je u poslednje vreme ova ustanova postala spomenik zla i kao takav treba da bude ugašen. Na mestu RTS treba stvoriti nešto novo što će građanima i studentima zapravo biti od koristiti.

- Šta mislite o ideji da bi ova zgrada mogla postati muzej propagande, što se čulo na današnjem skupu i šta bi poručili za kraj ? To ne bi bilo loše, sve je bolje od ovoga što danas imamo i smatram da je to dobra ideja. Dođite da budemo sa decom jer ne znamo šta će i koga će ovaj nepomenik da pošalje, a deci ne sme da fali dlaka sa glave. Svi ljudi koji su ovde, i ja sa njima, borićemo se za to.

Koliko saznajemo sa lica mesta blokada RTS-a se nastavlja do ispunjenja zahteva studenata. Redakcija bezcenzure.info ostaje ispred zgrade RTS-a kako bi noć provela sa studentima a u prilici smo da vam prezentujemo i fotografije sa ovog skupa.      

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Pod sloganom „Ne damo Srbiju“, veliki broj pristalica SNS-a (skoro deset hiljada, po našoj proceni) okupio se u Beogradu kako bi, po njihovim rečima, „pružili podršku predsedniku“. Ko predsednika napada, zašto mu je podrška potrebna, kome to „ne daju“ Srbiju i da li neko uopšte pokušava da je
otme, nikome nije jasno – valjda ni okupljenim „nedavačima“. Skup je održan ispred čuvenog Ćacilenda koji je za ovu priliku proširen, sa nameštenim belim šatorima u kojima se nalazila hrana i piće koje je deljeno prisutnima na skupu. Roštilj se dimio na sve strane, a pojedini mediji navode da je došlo i do požara, te komešanja oko štandova gde su deljene pljeskavice. Uz Cakanu, Karleušu, i Baju Malog Knindžu koji je bio najveća zvezda na ovom događaju ( ali samo zato što je Zmaj od Šipova bio sprečen da dođe), sve je više ličilo na šabački vašar nego na politički skup – falila je samo Maca Diskrecija da ugođaj bude potpun. Naravno, ne treba zaboraviti ni nastup Garavog sokaka, budući da se ime benda savršeno uklapa u simboliku skupa čiji su posetioci bili garavi od dima i ćumura, a oni neoprezniji nagaravili su se i od mašinske masti kojom je ograda Ćacilenda namazana. Podršku predsedniku pružili su i „nedavači“ i „nedavačice“ (mada je takvih veoma malo) Srbije iz opštinskog rukovodstva, zatim zaposleni u opštini i lokalno članstvo SNS-a. Neki od njih ponosno su istakli da su pripadnici populacije koja sebe naziva „ćacijima“.  
Na skupu je bilo i onih promućurnijih, visprenijih i školovanih, koji su se nedavno na fejsbuku čak javno hvalili svojim diplomama, (toliko da su izazvali polemiku ispod objave) tvrdeći da nisu ćaciji.foto:Facebook Radivoj Debeljačkifoto:Facebook Radivoj Debeljačkifoto:screenshot facebookfoto:screenshot facebookfoto:screenshot facebook
Budući da su školovani i promućurni, pretpostavljamo da su izračunali da je na ovakav skup najisplativije ići porodično – em prilika da se skupe poeni za pokazanu lojalnost stranci, em se obiđe Ćacilend, pa još dobiješ i besplatan ručak (stomak mera). Radost na licima osoba na fotografiji najbolje govori o zadovoljstvu koje im je izlet priuštio.foto:Facebook Radivoj Debeljački
Osim zadovoljstva predsednika i njegove porodice, na ovoj fotografiji primetili smo i da predsednik Opštine, Radivoj Debeljački, na sebi ima narandžasti prsluk. To nas je navelo da se zapitamo: koju ulogu, ili dužnost, je predsednik Opštine Srbobran obavljao na skupu „Ne damo Srbiju“ ? Ovakve prsluke na javnim skupovima najčešće nose redari ili higijeničari, pa se postavlja logično pitanje da li je predsednik naše opštine možda bio redar ili higijeničar na skupu, budući da je prsluk narandžast i bojom podseća na uniformu radnika gradske čistoće. Pošto je dužnost redara da čuva red i mir na skupu, a dužnost higijeničara da skuplja smeće i po potrebi prazni pokretne toalete i održava ih čistim, smatraćemo za veliki propust organizatora skupa ako su (ponavljamo, ako su!) jednom predsedniku opštine i budućem doktoru nauka (!) dali da obavlja takve dužnosti! Ne zato što sumnjamo da on te dužnosti ne bi obavljao vrlo savesno i odgovorno, niti što mislimo da bi mu palo teško to da radi (naprotiv, sudeći po fotografijama suprotnog smo mišljenja), nego što jednostavno nije red da predsednik jedne opštine sa slavnom istorijom, kakva je Srbobran, skuplja otpatke i održava čistoću mobilnih klozeta, ili se brine o bezbednosti ćacija! Još jedan primer nepoštovanja koje je organizator skupa pokazao prema Srbobranu vidi se iz fotografije na kojoj se, pretpostavljamo, nalazi zamenik predsednika Opštine Srbobran, Vladimir Šarčev, snimljen kako se gura sa ostalim učesnicima skupa da bi siroma došao do pljeskavice! Umesto da je za Srbobrance obezbeđen VIP šator, kakav i dolikuje onima koji su toliko učinili za stranku, oni im dali fluorescentne prsluke i pustili ih da se laktaju i guraju sa običnim narodom kako ne bi ostali gladni. Sramota za organizatore skupa, zaista! U Srbobranu se barem zna red – opštinski funkcioneri jedu prvi, za narod ako šta ostane. Tako je nedavno, kada je Pasuljijadom na Gedanki obeležen Dan Roma – jedan Radivoj kuvao, a drugi Radivoj, uz direktorku Doma kulture, prvi je jeo pasulj. 
Ali da se vratimo na skup u Beogradu. Vraćajući se sa radnog zadatka, vozeći prema izlazu iz Beograda, reporter našeg portala ugledao je dva Srbobranca kako stopiraju, na delu puta kod Geneksove zgrade. Iznenađen kada ih je ugledao, naravno da je odmah zaustavio auto i povezao ih. Srbobranci, presrećni što vide svog sugrađanina, ispričali su muku koja ih je snašla i zašto su se uopšte tu našli. Zamolivši da ostanu anonimni, oni su reporteru bezcenzure.info ispričali da su za Srbobran pošli autobusom kojim su i došli, ali da dalje od Geneksove kule nisu izdržali. Prema njihovim rečima, posle toliko pojedenih pljeskavica, kobasica, bureka, popijenih limenki piva i žestokih alkoholnih pića, u autobusu je toliko smrdelo da nisu mogli da izdrže.   

- Sve, sve, brate mili, i luk, i pivo i rakija, ali kada je iz šaraga zasmrdelo kao da se nekome razvezao pupak, ja sam povikao „majstore, koči“! Terajte se i vi i vaš autobus i vaši skupovi, prosta vam bila i dnevnica i pljeskavice! –rekao je jedan od sagovornika našeg reportera, na šta se njegov saputnik (i sapatnik) nadovezao:
- Ja nisam ni bio na skupu! Prvo su nas u dolasku prevarili jer su nam dali jedan sendvič umesto dva, koliko su obećali, a i dnevnice su bile manje nego što je dogovoreno – rekao je on i dodao – Hajde to još i nekako, ali da mi je neko pričao da ću i batine dobiti, ne bih mu verovao! A evo šta je bilo. Kada smo stigli u Beograd, parkirali smo se kod zgrade bivšeg SIV-a, na Novom Beogradu. Nas petoro-šestoro odlučili smo da ne idemo na skup i da ostanemo u autobusu. Čekajući da se ostali vrate i da krenemo nazad, od duga vremena popili smo koje pivo više nego što treba, pa nam se pritužilo. Kako u blizini nije bilo kafića, otišli smo na dečije igralište da se olakšamo. Bilo je tu i dece i roditelja, ali šta ćeš, muka ne bira! Bolje i to nego u gaće. Kad, taman što smo obavili posao, zaleti se jedan razbesneli otac i poče da nas lema. Valjda je čekao da se olakšamo, da ga ne zapišamo
dok nas bije. Izlemao nas dasa kao volove u kupusu! Ovaj jedan, što je bio pijan još u Srbobranu kad smo krenuli, onesvestio se od prvog udarca. Jedva smo ga povratili! Da li je neki kik bokser, karatista, ko će znati, ali deran ćuti i bije! E, tu sam reko, daleko vam lepa kuća i vama i stranci, ja odoh peške! S vama više nikad u istom autobusu. Nema te dnevnice za koju bih opet išao!

Na kraju, skup se može okarakterisati kao potpuni debakl, s obzirom na to koliko je broj posetilaca bio manji od najavljivanog i očekivanog. Hektolitri popijenog alkohola i ko zna koliko pojedenih pljeskavica usred Vaskršnjeg posta, dok sebe proglašavaju kao najveće Srbe a sve druge za izdajnike, postoji li gore i tužnije lice naše zemlje? Zato moramo uputiti i kritiku zameniku predsednika opštine, koji je inače uvek bio pristojan, što se usred najstrožeg posta gurao da uzme pljeskavicu. Osim ako pljeskavica nije bila riblja – u tom slučaju se izvinjavamo.

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Beše dobro dete. U vrtiću poslušan, zabavljen igračkama u uglu sobe. Dobar đak, nikad štrčao, disciplinovan.Tako i u srednjoj školi. A potom je na red došao i fakultet. Državni-na kom je stekao diplomu-regularno. Karijeru u struci nije ganjao, jer se moglo solidno živeti od uzgoja kućnih ljubimaca, prodaje slatkog i rada na šalterima platnog prometa. Pomisao na rad u inostranstvu, iako je imao i tu mogućnost, nije mu se činila prihvatljivom. Međutim, tržište kućnih ljubimaca biva prezasićeno, slatkog nije bilo svake godine (ispostaviće se da ga ima na drugoj strani), a platni promet je stao. Do kopernikanskog obrta, za njega i suprugu, dolazi sredinom 2020., u doba Korone. Kada su NS gaulajter, Olinjali Garfild, Teletabis, Resavka, Rubinova Maliganka i Garfildova 3XL saradnica, uz sasluženje sitne boranije, osmislili i sproveli u delo disciplinski postupak i otkaz, radniku ustanove kojom upravlja Resavka. Tad mu se ukazala sjajna prilika. Povoljnu situaciju koju koristi, mora da oduži stranci. Pa ga tako viđamo u poslednjim redovima, kamufliranog, sa kapom i zaštitnom maskom, na dočeku ministra poljoprivrede u mestu poznatom po čuvenoj gastronomskoj manifestaciji, i drugim akcijama koje stranka organizuje. Zadatke marljivo izvršava, ispočetka gledajući da ga ne slikaju u prvim redovima. Direktorku bezpogovorno sluša, čak je se i plaši. Usput, svakodnevno, Boga moli, dok traje parnica između bivšeg radnika i ustanove, da se ovaj ne vrati na posao, kako bi njegov ugovor postao ugovor na neodređeno vreme. Njegove molitve su uslišene pre izvesnog vremena, kada potpisuje ugovor na neodređeno vreme. U međuvremenu je postao i odbornik u parlamentu i zaozbiljno se politički angažovao. Kada je jednog letnjeg dana osvanuo spisak botova SNS-a iz cele Srbije, na njemu se našao i junak naše priče. Morao je...egzistencija je u pitanju! A gde je politika, tu su, vele obavešteni, i ljubavne afere. Zli jezici su počeli govorkati da Lemi odlazi na seminare sa dugonogom brinetom, sa kojom inače u paru, obavlja stranačke aktivnosti na terenu. Za neke druge radnje nema pouzdanih svedočenja. Poslednjih meseci, kako vlast njegove stranke postaje sve nestabilnija, Nepomenik dolazi do briljantne ideje da osnuje kamp ‘’studenata koji žele da uče’’, u Pionirskom parku, u Beogradu, u narodu poznatiji kao ‘’Ćacilend.’’ Pored raznih menadžera, prepisivačica, stočnih nakupaca, lica sa debelim dosijeima i osoba sa poternica, stanovnik Ćacilenda postaje, nakratko, i Lemi, naš prepodobni lik iz ove skazke. Jeste da je diplomirao na državnom fakultetu davnih dana, ali zadatak je zadatak. Pogotovo kad ga pred tebe stavi partija koja ti je sve dala. Osim toga biće koja hiljadarka pride na platu, organizovan prevoz i ukusni sendviči. Zluradi bi rekli da mu je tamo, zbog moralnog posrnuća i koristoljublja, i mesto. Među ‘’elitom’’.
Bila je ovo priča o Lemiju koji je, eto, morao...Na kraju, ostaje pitanje: ‘’Lemi, pošto obraz?’’

    Trndžov fon Jamursky