Desetine hiljada Beograđana slilo se na Slaviju iz svih delova prestonice, odakle su sa studentima krenuli u protestnu šetnju "krugom dvojke", odnosno trasom kojom se u Beogradu kreće tramvaj na liniji 2.

Protestna šetnja "Pazi koga biraš" krenula je sa Trga Slavija u 12.30 časova. Krećući se Nemanjinom ulicom ka zgradi Vlade Srbije, građani i studenti su uzvikivali "hoćemo izbore" i "pumpaj", a posebnu poruku imali su za predsednika države kojem su ponovo pevali "Kukavicu".

Iz razgovora sa studentima Farmaceutskog fakulteta saznajemo da je sada "glavni fokus studenata na raspisivanju izbora": "Naš glavni fokus sada jeste raspisivanje izbora. Ali ono što je očigledno, kao što kaže pesma "Kukavica" - mi još nismo videli da on hoće da raspiše izbore, i mislimo da je to naviše iz straha." ističu studenti i dodaju da im zahtev za vanredne parlamentarne izbore daje vetar u leđa i da sada imaju još jedan veliki cilj za koji se bore.

Dok je reka ljudi tekla beogradskim ulicama, građani su ih pozdravljali sa terasa povicima "pumpaj" i "raspišite izbore", a neki su na svoje balkone okačili transparente . Na zgradi Pravnog fakulteta razvijen je transparent sa natpisom "Ćacilend - ko je kriv".

Protest je završen oko 15 časova i 20 minuta, kada je kolona Beogradskom ulicom ponovo došla do Trga Slavija, gde je protest i počeo. Protestnim aktivnostima za danas tu nije kraj, pošto će zbor građana Voždovca, zajedno sa studentima, organizovati blokadu Dušanovačkog mosta – od 15 do 20.15 časova.

U isto vreme, veliki broj ljudi skupio se u Ćacilendu, a među prisutnima su Dane Šijan i bivši rukometaš Vlada Mandić, jedan od nasilnika koji su napali veterane 1. maja.

Nije poznato zbog čega su tu, ali je atmosfera slična onoj kakva je bila za vreme održavanja Svesrpskog sabora SNS-a.

Srbobranske ćacije još uvek nismo uočili, ali pretpostavljamo da ni ova žurka u Ćacilendu nije mogla proći bez njih, s obzirom na to da su među najredovnijim stanovnicima istog.

Bezcenzure.info ostaje uz studente i dalje, i pravovremeno će izveštavati svoje čitaoce o svim dešavanjima.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Kula, Zaječar, Novi Sad... svakog dana nova dešavanja i novi protesti građana koji traže izbore! Sinoć u Kuli, više hiljada građana okupilo se ispred zgrade opštine pod sloganom „Hteli ste vatromet, dobićete vatromet“. Hiljade demonstranata, oko 150-200 ćacija (među njima i članovi opštinskih uprava Vrbas i Kula) dovedenih u parkić ispred Doma penzionera prekoputa opštine da zastraše narod, i nekoliko stotina policajaca pod punom opremom koji su obezbeđivali skup, i ovog puta zaista čuvali građane od batinaša.  Batinaši su u Kulu pristizali tokom celog dana, a bili su raspoređeni na više lokacija, u većim grupama, spremni da započnu nerede u bilo kom trenutku. Do nereda ipak nije došlo, najviše zahvaljujući prisebnosti građana i organizatora protesta, neformalne organizacije „Glas mladih Kula“. Skup je počeo u 20 časova, a mladi su u svom obraćanju imenovali vinovnike nereda koji su se u Kuli desili u utorak veče, nabrajajući ime jednog po jednog člana opštinske uprave Kula. Građani su pominjanje imena nasilnika ispratili zvižducima, a na pomen imena predsednika opštine Damjana Miljanića, skandirali su „vrati konju glavu Damjane“ – nešto što nikada nijedan predsednik u istoriji ove opštine nije doživeo! Nakon obraćanja u kojem su zatražili raspisivanje vanrednih izbora mladi su pozvali u protestnu šetnju, uz molbu da niko od prisutnih ne napravi ni najmanji incident. Protestna kolona krenula je od Lenjinove ulice, preko Kramerove do ulice Maršala Tita, gde je na raskrsnici ove ulice i ulice Veljka Vlahovića održan šesnaestominutni pomen. Tokom pomena građani su ispalili 16 signalnih raketa, po jednu za svakog poginulog pod nadstrešnicom u Novom Sadu, kao odgovor ćacijima koji su ih u utorak gađali vatrometom. Nakon toga, građani su se mirno razišli i protest je završen bez ijednog incidenta.

U isto vreme kada je u Kuli održavan protest, Zaječar je dočekivao studente na veliki skup koji su u ovom gradu studenti organizovali pod sloganom „Sloboda kreće sa istoka“, a dve maturantkinje Tehničke škole iz Zaječara čak su izašle sa proslave mature da bi dočekale studente koji su iz više pravaca stizali u taj grad. Na pitanje reporterke Nove da li im je interesantnije da budu na dočeku studenata umesto na proslavi mature, rekle su: „Imamo neke prioritete. Prioriteti su tu, da se ispoštuje protest“.

Protest u Zaječaru počeo je danas u 11 časova i trajaće 12 sati, a uz studente koji su peške ili biciklima stigli u taj grad sa raznih strana, prisutan je i veliki broj građana iz svih krajeva Srbije. Kako je najavljeno, cilj je da se probude apstinenti pred lokalne izbore koji se u ovom gradu održavaju 8. juna. Student sa kojim smo razgovarali ističe da „društvena klima nikada nije bila pogodnija za promene na lokalu“: „Građani koji su došli na protest, mogu da glasaju za najdražu izbornu krađu kod velike i male bine, u ulici Svetozara Markovića, nije veliki prostor – gde god da su, videće glasačke kutije i tu će moći da glasaju za svoju omiljenu izbornu krađu” rekao je ovaj student u izjavi za naš portal i dodao da u tom kraju „postoji iskustvo rudarenja, sa čime žele da upoznaju ostatak Srbije koji je manje osetljiv na te teme“: „U Ulici rudarenja biće postavljeni panoi na kojima su fotografije koje beleže šta je to važno, što je potrebno da se sačuva i kako će izgledati naš grad, priroda i okruženje ukoliko dozvolimo da se na takav način prljavi kapital odnosi prema našim resursima. Nadamo se da ćemo poslati poruku da je vreme da neke stvari menjamo”, zaključio je.

U Zaječaru su danas mnogi poznati iz sveta sporta, a među njima je i Vladimir Štimac, proslavljeni srpski košarkaš koji je uvek uz studente. Uz studente su i ovog puta bajkeri, kao i veterani koji obezbeđuju binu u centru grada dok traju obraćanja, a kasnije će sa bajkerima upriličiti defile zaječarskim ulicama. Okupljenima se na početku obratio Nikola Petrović, student IV godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu: „Nakon hiljada pređenih kilometara, nakon najvećih protesta u istoriji naše zemlje, mi još uvek čekamo pravdu i verujemo da je ona dostižna. Danas, ovde u Zaječaru, pokazujemo da se mi još uvek borimo i da nećemo prestati sve dok se ne izborimo za normalnije i bolje sutra. Mi Zaječarci imamo prvi priliku da kažemo: Dosta. Dosta tiraniji, dosta nepravdi, i da nam je dosta laži“.

Nakon njega govorio je Zlatko Kokanović iz pokreta „Ne damo Jadar“:

„Ovo smatram da je istorijski događaj za Zaječar i za Kosjerić. U narednom periodu se očekuju izbori, gde će biti referendumska odluka za borbu da sačuvamo našu zemlju i vodu, jer o vodi ne može da se priča i odlučuje. Ova trenutna vlast, od istoka do zapada, od severa do juga – planira sve da rasproda, da od nas napravi jednu koloniju. Zaboravljaju da mi, slobodnomisleći razumni ljudi imamo svoj stav i pravo glasa”, rekao je Kokanović u svom obraćanju prisutnima.

U vreme kada ovo pišemo u Zaječaru počinje defile veterana, dok je u Novom Sadu je nastavljena blokada suda koja traje već 10 dana. Građani okupljeni u zborovima pozivaju sve da se pridruže studentima na blokadi: „Studenti već danima hrabro i uporno drže blokadu ispred Suda. Sada je vreme da im uzvratimo podršku i omogućimo makar kratki predah. Zato vas pozivamo da im se pridružite – makar na sat vremena“, stoji u pozivu koji se deli po viber grupama novosadskih zborova građana. Od 15 časova se održava blokadni turnir u šahu. Od 19.30 časova biće prikazan dokumentarac „Pištaljka jača od pendreka“, a od 20.45 časova premijera filma studenata Fakulteta dramskih umetnosti „22. novembar“. Takođe, studenti su najavili i program ispred suda za nedelju, 25. maj: u 11 časova odigraće se blokadni turnir u odbojci, u 17 časova biće održana radionica izrade transparenata „Zid slobode“, dok će u 18 časova biti organizovan blokadni kviz. Novosadski studenti za sutra su najavili i studentski protest podrške Srbima na Kosovu i Metohiji, koji će biti održan u univerzitetskom kampusu sa početkom u 16 časova.

Budući da se širom Srbije istovremeno dešavaju masovni protesti i protestne akcije, zaključujemo da se Srbija zaista „umirit’ ne može“! Bezcenzure.info sa svojom mrežom saradnika nastaviće da izveštava iz Kule, Zaječara, Novog Sada, Niša, Kosjerića, Subotice i svih drugih mesta u kojima je narod stao uz studente.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

U psihologiji postoji više različitih definicija inteligencije. Jedna od njih kaže da inteligencija podrazumeva sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema. Savremeni kognitivno-razvojno teoretičari zastupaju interakcionistički pristup, koji kaže da su razvoj inteligencije i ljudsko ponašanje određeni biološkim predispozicijama i okolinom u kojoj se čovek razvija. Tu se posebno ističu dve škole mišljenja: Teorija kognitivnog razvoja, Žana Pijažea, i socio-kulturalni model koji je zastupao sovjetski psiholog Lav Vigotski. Za Pijažea, inteligencija je vid prilagođavanja organizma okolini, dok je po Vigotskom socio-kulturalni model ono što određuje ideal koji čovek želi da dostigne na intelektualnom i fizičkom planu ličnosti. Tako na primer pojedine žene teže da dostignu standard lepote ženske osobe koju smatraju idealnom. Junakinja ove priče savršeno se uklapa u oba koncepta. Iako skromnih intelektualnih sposobnosti, u skladu sa Pijažeovom teorijom uspešno se prilagođava okolini, nepogrešivo prepoznajući tajming preletanja i prišlepavanja vladajućim strukturama. Po socio-kulturalnom modelu Vigotskog, takođe je dostigla vrhunac, odnosno stepen intelektualnog razvoja i fizičke lepote koju vidi kao ideal. Njen ideal je Mica Trofrtaljka, pa je u skladu sa stepenom sličnosti sa ovom počivšom estradnom “umetnicom” dobila i nadimak – Tetka Đana. Prepredena i lukava, savršeno se uklapa i u definiciju lukavstva po kojoj je lukavstvo “inteligencija neinteligentnih” i “pamet podlih”. Tetka Đana je oko i uho partije – sve čuje, sve vidi, i sve referiše partijskim rukovodiocima. Specijalnost joj je potkazivanje nadređenih u firmi u kojoj je zaposlena. Iako nisko rangirana u sistematizaciji radnih mesta, Tetka Đana je konstanta – sve se menja, sve prolazi, samo ona ostaje. Ako joj se upravitelj iz nekog razloga ne svidi, ili ne daj Bože zameri, završio je karijeru. Nema toga ko mu može sačuvati položaj. Ih, koliko ih je samo ispratila iz preduzeća! Zahvaljujući takvim sposobnostima, izgradila je dobru poziciju u mesnom komitetu gde se naprimala svega, a između ostalog i novaca. Milionske sume dosad su izdvojene za njeno rukotvorstvo i podelu nakurnjaka, koji su njena uža specijalnost kada je rad zgloba šake u pitanju – što dodatno opravdava nadimak koji nosi. “Šut’ bolan, erotika!“, rekla bi na to njena imenjakinja iz filma „Lepa sela lepo gore“. Kada je erotika u pitanju Tetka Đana ne bira mnogo, pa se u tom smislu vodi stihovima Mice Trofrtaljke „ Nema loših, sve se troši, i labavi ume da zabavi“. Sposobnost dražesnih prstiju nedavno je pokazala i u Ćacilendu gde je, pošto je malo zahladnelo ovih dana, brzinski po meri i to na licu mesta mustrovala nakurnjake za sve ćacije – „greota da se momci nahlade“, kako je rekla. Ipak, nije sve tako bajno ni u Ćacilendu. Meteorolozi predviđaju klimatske promene koje neće pogodovati populaciji ćacija, pa će i  "nakurnjačenje" prestati da donosi profit. Za Tetka Đanu, međutim, nema zime. Smeši joj se blistava glumačka karijera, u novom filmu Srđana Dragojevića.

Čarls Spirman

Ispred Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu, danas je održan veliki skup podrške profesorkama ove škole protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak. Da podsetimo, profesorice Vesna Vrekić (matematika i informatika), Slavica Filipović (srpski jezik i književnost) i Mirjana Mihajlov (matematika), obustavile su 24. februara nastavu u znak solidarnosti sa studentskim zahtevima. U obustavi su bile 7 nedelja, do 14. aprila, kada su se vratile u nastavu da učenici ne bi ispaštali. Disciplinski postupak protiv njih pokrenula je direktorka ove škole Jasmina Crveni, a saslušanje profesorki održano je danas, 19. maja u 9 časova. U znak solidarnosti sa profesorkama Filipović, Vrekić i Mihajlov, šestoro njihovih kolega iz srbobranske Gimnazije stupilo je u jednonevnu obustavu rada, a za vreme saslušanja ispred škole je održan veliki protest podrške pomenutim profesorkama. Protest je okupio veliki broj sadašnjih i bivših učenika ove škole, kolega prosvetara iz Novog Sada i Bečeja, članove porodica profesorki protiv kojih je pokrenut postupak, kao i građana Srbobrana.

(direktorka škole Jasmina Crveni)

Dok je direktorka saslušavala profesorice, prisutnima se prvi obratio Ivan Pivnički, profesor istorije u Tehničkoj školi Mileva Marić Ajnštajn:

- Pošto ovde ima nekih Crvenih, čisto da kažem: moji su ovde u Srbobranu Srđanovi, Gavanski, Čobanovi, Marunićevi. Ima nas malo i u Turiji: Beljanski, Crnojački, Maletin. Tako da Srbobran je naš, Srbobran je moj! Vi ste moji, i dobro mi došli u goste! Molim vas da u narednim danima pokrenemo sve Srbobrance, pokrenemo celu Vojvodinu, pokrenemo Srbiju – da se rešavamo ovog zla koje se nalazi na mestu gde ne treba da bude. Da dozvolimo našim koleginicama da nastave časno da rade svoj posao upravo onako kako ga rade i danas, na čast i na ponos svima vama i nama njihovim kolegama. Ove profesorice protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak zaslužuju samo hvalu i podršku, nikako bilo kakve prigovore i pokretanja disciplinskih postupaka. Ova država, nažalost, naša Srbija, postala je politička država kojom upravlja sekta kojoj ne želim da spomenem ni ime! Srbija je naša država. I mi smo država! Oni koji sebi dozvoljavaju suviše toga, nemaju pravo to da rade i nemojmo im više to dozvoljavati! Pokreću disciplinske postupke, zatvaraju u pritvor, nanose bol ljudima koji se zalažu za prave vrednosti. Za iskrenu, poštenu, radnu, vrednu, lepu Srbiju. Srbobranci moji, paori moji, vi ste ponos ove zemlje! Nemojte dozvoliti makar kome i makar čemu da vas uči kako i šta. Jer to što oni kažu da treba, baš to ne treba. Treba ono što mi radimo. Svi mi treba da učinimo taj jedan mali korak da bi Srbija već sutra bila bolja. Niko ne treba da se boji! Budite odlučni i uradite ono što treba. Srbija je naša kuća. Mi moramo da sredimo našu kuću! Avlija mora da se počisti, i kuća mora da zablista, da zasija, da se ne crveni! Kako može neko da digne ruku na tri poštene i časne prosvetarke? Kako može to neko sebi da dozvoljava?! Kako može neko čitavu državu da pretvara u roba jedne političke opcije?! Država to smo mi! I ne damo nađu državu, ne damo naše koleginice, vaše sugrađanke! Živela Srbija! – rekao je Pivnički i pozvao prisutne da bukom pruže podršku profesorkama.

Nastavnik Tehničke škole u Bečeju, profesor engleskog jezika Siniša Avramov, uz tri profesorke srbobranske Gimnazije, jedan je od četiri prosvetna radnika u Vojvodini protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak, i zasad prvi koji je zbog obustave nastave suspendovan sa posla. Nakon kolege Pivničkog, i on se obratio prisutnima:

- Zato što smo odlučili da ukažemo na nepravdu, mi smo kažnjeni! Došao sam ovde danas, da pružim podršku mojim koleginicama. Dok se držimo zajedno, dok smo solidarni, možemo sve i ne bojimo se ničega. – rekao je između ostalog Avramov, iskazavši podršku i Mariji Vasić, profesorki sociologije koja štrajkuje glađu i žeđu i koja je, nakon što joj je pozlilo, prebačena u zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu, i o čijem stanju trenutno niko nema pouzdane informacije!

 Nakon saslušanja na kojem nije donesena nikakva odluka, profesorka srpskog jezika i književnosti Slavica Filipović se obratila prisutnima i u svom obraćanju zahvalila se kolegama koje su došle iz Novog Sada, zatim svojim kolegama iz škole koje su obustavile rad na jedan dan u znak solidarnosti, kao i svojim članovima porodice, prijateljima i bivšim učenicima:

- Bez ikakvih stranačkih priča, moji učenici znaju da sam ih učila na časovima književnosti da misle svojom glavom! Prosveta je kičma. Kičma nije samo anatomski pojam, već i pojam morala. Iz tog razloga prosveta mora biti uspravna! Ja sam sve vreme podrška profesorima moje dece u Isidorinoj gimnaziji i školi Bogdan Šuput. Apsolutno sam podržala kolege verujući da se borimo za društvo, za prosvetu, odnosno za nas prosvetitelje koji volimo da radimo ovaj posao, koji smo u njemu stručni i koji dajemo sve od sebe kako bismo izveli generacije na pravi put. Škole su se napunile svim i svačim! Meni je žao što ja to moram da kažem, i ja nekako više ne osećamo potrebu da budem deo takve institucije. Studenti već šest meseci šire pozitivnu energiju, ljubav i nadu. Budimo ljudi, budimo ispravni, budimo solidarni i unesimo svetlost ljubavlju i znanjem, koliko god je to do nas. – rekla je profesorka Filipović, zahvalivši se još jednom prisutnima uz poruku da nastave da se bore, kao što će i ona i njene koleginice.

 Prisutnima se obratila i maturantkinja Gimnazije Dragana Jojkić, koja je ispričala javno da je doskorašnji domar te škole Aleksandar Ristić, kako ona smatra, u prisustvu jednog našeg sugrađana, pokušao da naleti automobilom na nju:

- Na mene je 1. marta za malo nateran auto! Tadašnji domar, Aleksandar Ristić, mogu slobodno da kažem javno, pokušao je smatram sa namerom, da me ozledi na pešačkom prelazu. Zaleteo se na mene kolima, falilo je moja dva koraka da mene više ne bude! Ali ja sam tu gde sam i ne predajem se. Nisam se uplašila i nemam čega da se bojim, jer svi mi nešto nosimo u našim glavama i našim srcima, a oni nažalost ne nose ništa. I to je čijnenica! Profesorke znaju koliku podršku imaju od mene, od pojedinih maturanata i pojedinih đaka ove škole. Mislim da smo to do sada pokazali i mislim da je suvišno da sada govorim o tome. Zahvalila bih se svima koji su danas ovde i poručujem da nemamo čega da se bojimo! Ova borba će trajati, ali ne treba da posustanemo, jer je ovo nešto što je stvarno vredno! – završila je svoje izlaganje hrabra maturantkinja Dragana Jojkić, zahvalivši se još jednom prisutnima.

Na skupu podrške bilo je mnogo bivših učenika ove škole, a jedna od njih, Nikolina Gajinović prisutnima se obratila sledećim rečima:

- Došla sam da podržim sve tri profesorke. Moj razredni starešina je bila gospođa Slavica Filipović i mogu da kažem da nije samo školsko znanje ono čemu nas je ona učila. Uvek ću se sećati njenih saveta i koliko je ona bila pravična i učila nas da budemo pravi ljudi pre svega. Razredna, hvala Vam na svemu! Hvala Vam što stojite tu ispred nas, i ispred studenata, što ste nam osvetlali obraz. Izuzetna mi je čast što ste mi baš Vi bili razredni starešina! ( profesorke Slavica Filipović i Mirjana Mihajlov) – zaključila je Nikolina Gajinović, pozivajući prisutne da nastave sa „pumpanjem“.

Budući da nikakva odluka nije doneta na današnjem saslušanju, disciplinski postupak protiv profesorica će biti nastavljen u narednom periodu. S obzirom na to da se u više navrata pokazalo da jedini zakon koji važi u ovoj zemlji je zakon jačeg, ishod postupka će najviše zavisiti od podrške koju Slavica Filipović, Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić, ali i Siniša Avramov iz Tehničke škole u Bečeju, dobiju od svojih kolega i sugrađana. Danas ta podrška nije izostala, a nadamo se da neće ni ubuduće!

   T.M.

Nakon brojnih protesta širom Srbije, na red je došao i sever da pokaže svoje sposobnosti. Studenti su pozvali na veliki protest koji je bio održan 17. maja sa početkom u 14 časova. Suboticu je posetilo na stotine hiljada ljudi sa raznih strana, dok se paralelno održavao i studentski protest u Nišu.
Cirkulacija protestanata je bila kroz ceo grad. Bile su postavljene dve bine pozicionirane na dve različite strane, tako da su svi posetioci protesta mogli da proprate i posete ono što ih je zanimalo.  Pored raznovrsnog programa i obraćanja različitih govornika, u večernjim časovima nastupila je i muzička grupa “Beogradski sindikat”. Njihov nastup prekinuli su ćaciji koji su pokušali da ih pogode jajima, ali bezuspešno. Brza reakcija ratnih veterana i redara je sprečila haos, ćaciji su odmah bili uhvaćeni i uhapšeni, a kod jednog od njih je pronađen džoint.

Atmosfera je bila takva da je tokom celog dana di-džej puštao muziku, a prilikom pomena koji je počeo u 20.15 časova, čitava Subotica je utihnula na 16 minuta. Odmah nakon tišine, usledila je i šesnaestominutna buka. Skup je protekao u odličnoj organizaciji redara, koordinatora i svih učesnika protesta. Nedaleko od bine bila je ulica sa posluženjem, pićem i hranom, kao i dva platna od kojih je jedno predstavljalo “zid srama”, a drugo “zid nade”. Naši Srbobranci su ostavili svoje obeležje na zidu nade.

Do Subotice je pešačilo 11 Srbobranaca, a neki od njih su prespavali na fakultetima. Ovo je bio veliki dan zajedništva za našu zemlju, a veoma poseban i istorijski dan za ovaj grad. Drago nam je što smo svojim prisustvom uveličali ovaj protest i podelili energiju.   Ono što znamo jeste da ovo nikako nije kraj studentskoj borbi. U stopu zajedno, do ispunjenja svih zahteva!

  T.M.

Aleksandar Vučić doživeo je još jedan veliki fijasko, ovog puta u Nišu. Nakon što je u Majamiju obrukao Srbiju, obilazeći poput Srećka Šojića oko privatnog imanja američkog predsednika Donalda Trampa u pokušaju da se nekako umuva unutra, te nakon diplomatskog šamaranja koje je doživeo u Moskvi, diktator Srbije doživeo je još jedan debakl. Umesto najavljenog „najvećeg skupa u istoriji Srbije“, na kraju je jedva 8000 ljudi skupljeno s koca i konopca iz svih krajeva Srbije i dovedeno u Niš kako bi Vučić nahranio svoj ego, umirio sopstveni strah i zavarao samog sebe da još uvek ima podršku. U toru sa ostalim ćacijima na Trgu kralja Milana zatvoreni su bili i Srbobranci, ali se njima nećemo previše baviti jer se prisustvo srbobranskih ćacija na ovom skupu podrazumevalo i ne predstavlja nikakvu novost. Očajnički pokušaj „peglanja“ rejtinga i pokušaj promocije tzv. Pokreta za narod i državu, i to u gradu u kojem je podrška SNS-u sa svim satelitima i koalicionim partnerima pala na ispod 30%, završio se bolnim neuspehom po diktatora. Dok je Vučić sa bine pretio profesorima univerziteta da neće dobiti ni dinara „sve i da preplivaju Atlantik“, i galamio da ga ne interesuju studentski zahtevi, iz publike se čuo žamor ljudi potpuno nezainteresovanih za ono što je njihov predsednik govorio. Bezvoljni, pokisli, i gladni ćaciji ograđeni u tor, bili su prava slika Vučićevog rejtinga i podrške koju ima, odnosno nema. Diktatorov rejting je u strmoglavom padu, entuzijazam kod naprednjaka odavno ne postoji i to više nikakvi skupovi, ni medijski spinovi svih režimskih glasila ne mogu da sakriju. Proređena masa koja mlako ili uopšte ne reaguje na Vučićeve izlive besa i poruke studentima da nisu nadležni, da neće dobiti ispunjenje nikakvih zahteva pa ni zahtev za raspisivanjem izbora – u Nišu se videlo sve. Izmučeni i nesrećni, mahom sredovečni ljudi i penzioneri, samo su čekali priliku da odu sa skupa, gledajući pritom da sa sobom ponesu paket vode ili sokova koji su deljeni, pa su zbrisali samo 30 sekundi nakon njegovog govora.

Vučićev tantrum samo je potvrdio pucanje po svim šavovima i njegov strah od izbora jer zna da ni pod svojim uslovima, uz sve manipulacije i štelovanje, čak ni na pokradenim izborima ne može pobediti studente! U isto vreme kada i skup ćacija, samo 200 metara dalje, niški studenti su organizovali protestnu šetnju i protest pod nazivom „Izbori(mo) se”. Kolone građana koje su se kretale iz dva pravca — jedna od Apelacionog suda, druga sa „Delte“ spojile su se na Trgu kralja Aleksandra, gde je održan daleko brojniji skup od onog na Trgu kralja Milana, u šta smo se na licu mesta uverili, posetivši oba skupa.  Za razliku od Vučićevog skupa na kojem je bilo mnogo manje Nišlija nego ljudi dovedenih iz drugih mesta, prisutni na studentskom skupu su bili samo građani Niša. Skup je počeo dodelom medalja studentima koji su trčali maraton do Brisela, a studenti su potom još jednom zatražili raspisivanje izbora: „Prestanite da pravite ćacilende po Srbiji, raspišite izbore i vratite mandat narodu ove zemlje. Ne stičemo utisak da ste sigurni u podršku naroda. Utisak je da ste kukavica i da podršku nemate. Ako ne raspišete izbore, biće jasno da se ne bojite opozicije već sopstvenog naroda“ poručio je student Mašinskog fakulteta u Nišu Dimitrije Prokopović, a potom je sa razglasa, kao poruka predsedniku puštena pesma „Kukavica“. Skup je završen nakon šesnaestominutnog pomena za nastradale u Novom Sadu, tokom kojeg su sa Trga kralja Milana dopirali zvižduci kojima su ćaciji pokušavali da ometaju pomen žrtvama pada nadstrešnice, pokazavši još jednom koliko su bezdušni. Posle svega viđenog, i posle Vučićevog psihičkog meltdown-a na skupu, jasno je da kraj naprednjačkog režima veoma blizu. Protestne akcije studenata i građana širom Srbije toliko su masovne i česte da ih je teško ispratiti (čak i bezcenzure.info ima problema da sve postigne, i pored velike mreže saradnika širom zemlje), a podrška režimu svakodnevno opada. Ono što predstavlja veliku opasnost je to što i pored toga što je njegova vlast izgubila legitimitet i podršku naroda, Vučić još uvek ne pokazuje spremnost da raspiše izbore. Umesto toga pojačava represiju, i sada se već otvoreno ponaša po klasičnom obrascu diktatora, u skladu sa Ciceronovom rečenicom „kako se imperija bliži svom kraju, njeni zakoni postaju sve luđi”. Ipak, ne treba se plašiti. Nikada nijedan diktator u istoriji nije uspeo da pobedi mladost, pa neće ni ovaj. Sloboda je blizu!

  Za "Bezcenzure.info" iz Niša T.K.

Prošlo je 6 meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tragedija u kojoj je život izgubilo 16 ljudi pokrenula je talas masovnih protesta koje su širom zemlje započeli mladi ljudi, studenti srpskih fakulteta. U Srbobranu je počelo polako, sa mnogo straha. Malobrojni građani stajali su na Trgu slobode svakog petka u 11.52, dajući pomen žrtvama stradalim pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Onda su se uključili mladi – poveli proteste koji su jedan za drugim postajali sve masovniji, a neki kažu i najmasovniji skupovi u istoriji Srbobrana. Jedna od inicijatorki protesta u Srbobranu je Teodora Momčilović, studentkinja prve godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sa svojim saborcima iz neformalne Samoinicijativne grupe mladih Srbobran, Teodora je pokrenula prve proteste u našem mestu, želeći da „probudi Srbobrance“. Ubrzo su se pridružili poljoprivrednici, članovi Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran, koji od tada pružaju bezrezevnu podršku i blisko sarađuju sa mladima u organizaciji protesta. Želeći da napravimo malu rekapitulaciju dešavanja u Srbobranu, porazgovarali smo sa Teodorom o svemu što se u našem mestu događalo poslednjih meseci.

- Prvi protest na koji je Samoinicijativna grupa mladih Srbobran pozvala svoje sugrađane održan je pre oko 4 meseca, pod sloganom „Srbobran se budi“. Od tada se mnogo toga desilo, kako u zemlji, tako i u našem mestu. Da li možemo da kažemo da se Srbobran u međuvremenu „probudio“?

Ono što mogu da primetim posle nekoliko meseci duge borbe svakako jeste da se Srbobran probudio, ali i cela Srbija je. Sam cilj, da ustajanjem mladih probudimo sve građane, je bio uspešan. Verujemo da su naši sugrađani prosto prepoznali nameru i borbu za bolje sutra svih nas.

- Fakulteti su blokirani još u decembru, nijedan ispitni rok u ovoj školskoj godini nije održan, pa je sad već izvesno da je tekuća akademska godina izgubljena za sve studente. Kako ti, kao studentkinja prve godine fakulteta, sagledavaš ovu situaciju i žrtvu koju vi studenti, ali i vaše porodice podnosite?

S obzirom na to da sam fakultet tek upisala, verujem da nisam mogla da iskusim čari svega što studiranje nosi, ali sam sasvim sigurna da kao brucoškinja sasvim svesno žrtvujem prvu, možda i najbitniju godinu svojih studija, jer tad nekako shvatiš da li je to što si upisao za tebe, ili nije. Rečeno je mnogo puta, ali ponoviću i ja sada – mi studenti ćemo stići sve da nadoknadimo, a nečiji životi se nikada neće nadoknaditi i to je ono što nas drži. Verujem da nekoliko propuštenih ispitnih rokova donose promenu svesti, bolje društvo, i konačno odnose talog zla, nataložen godinama unazad.

- Čini se da je situacija u zemlji učinila da ti i tvoja generacija preko noći odrastete. Organizacija protesta koji su pomogli da se Srbobran oslobodi straha, pešačenje do Beograda... mnogo toga si uradila za kratko vreme, a tek ti je 19 godina. Kako se osećaš kada se osvrneš na sve što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci?

Upravo tako, osećam se dosta zrelije. Upoznavši ljude oko sebe na drugi način, pa i život kao takav, nesumnjivo znam da se trenutno oblikuju najbitniji delovi moje ličnosti. Bez lažne skromnosti, na svoju devetnaestogodišnju, žensku smelost sam i te kako ponosna, ali složićemo se, ništa to ne bi bilo tako bez bezuslovne podrške moje porodice i mojih sugrađana. Pređoh i 120 kilometara peške, za mene lično tokom cele borbe, to je najveće iskustvo. Neke stvari doživiš samo jednom u životu, a ove istorijske malo ko. Beograde, hvala ti na tome!

- Samoinicijativna grupa mladih redovno organizuje skupove podrške za profesorice naše Gimnazije protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak jer su obustavile nastavu i stale uz studente. Isto su učinile njihove kolege širom zemlje, ali je broj disciplinskih postupaka koji je pokrenut veoma mali. U celoj Vojvodini, jedine profesorke protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak i ekspresno zakazano saslušanje su Slavica Filipović, Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić iz srbobranske Gimnazije. Kakvo je tvoje iskustvo sa pomenutim profesorkama, i kako ti se sada čini škola u čijim klupama si i ti donedavno sedela?

Kao bivša učenica srbobranske Gimnazije, kao učenica Slavice, Mirjane i Vesne, mogu reći da je ovaj bunt koji imam u sebi delom i njihova zasluga. Zaista nismo učili samo suvoparno gradivo. Vrlo dobro zna profesorka Mira kako mi je išlo gradivo iz matematike. Učile su nas o životu, o ljudskosti, o svemu šta je čovek van profesionalnih okvira, o tuzi i brizi, pa tako i o načinu prepoznavanja dobrog. Rekla bih da na mene jesu uticale, pa tako, eto me u prvim redovima podrške njima, prosvetnim ratnicama. Našoj podršci svakako nije kraj, i neće biti sve dok disciplinski postupci ne budu povučeni! Ovom prilikom pozivam svoje sugrađane da se opet probude i shvate da neko mnogo žrtvuje za dobro svih nas. Pratite društvene mreže i vidimo se ispred naše Gimnazije vrlo uskoro!

- Studenti su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Najavili su da se oni neće kandidovati, ali da će učestvovati u sastavljanju liste i da će svoju podršku dati kandidatima koji imaju njihovo poverenje. Da li ti imaš ambicija da se baviš politikom ili kandiduješ na nekoj listi, u slučaju lokalnih izbora u Srbobranu?

Iskrena da budem, ambiciju i želju za tako nešto trenutno nemam. Možda se nešto promeni, ali ipak ne bih da otkrivam sve svoje buduće planove.

- Za kraj ovog intervjua, šta bi poručila Srbobrancima?

Srbobranci moji, rekoh vam da se setite svega! Borba jeste duga i iscrpljujuća, ali je vredna, vredna zbog svake suze i kapi krvi. Svi smo delimično svojim delovanjem stavili sebi metu na čelo, ali uvek imajte u vidu – kada smo zajedno, ne mogu nam ništa. Izuzetno sam ponosna na sve vas i drago mi je što smo zajedno koračali srbobranskim ulicama – ispisasmo srbobransku istoriju, opravdasmo naše ime! Vidimo se na ulici, nema spavanja!

   "Bezcenzure.info"

U psihologiji postoje dva shvatanja o snagama koje pokreću i usmeravaju aktivnost ličnosti. Prvo shvatanje je da su osnovne pokretačke snage ponašanja urođene, a drugo da su za čovekovo ponašanje tokom života odgovorni stečeni motivi, kao osnovni pokretači ljudskog delanja. Tako je u teoriji. U praksi, najčešće se ispostavlja da je ono što čovek tokom života radi, uglavnom plod udruženog delovanja urođenih i stečenih pokretačkih snaga (motiva). Dobra je stvar kada je čovek rođen sposoban, pa tokom života dobije motiv da radi i stvara zahvaljujući svojoj snazi, fizičkoj ili intelektualnoj. Što bi naš veliki psihijatar Vladeta Jerotić rekao, „milina je kad je čovek stvaralac, a ima fantaziju“. Problem, međutim, nastaje kada se u čoveku javi nesklad između apetita, odnosno želja, i mogućnosti odnosno sposobnosti. Kada se takav nesklad upari sa urođenim prevarantskim i podlim, makijavelističkim karakterom spremnim na sve, nastaje dobitna kombinacija – ali samo za ćacija. Ili u ovom slučaju, za jednu povremenu stanovnicu Ćacilenda, koja je junakinja naše priče. Slab karakter, sklon laganju i prevrtljivosti, pokazao se još u ranom detinjstvu, kada se javljaju i prvi simptomi neakademskog ponašanja – još kao đačić prvačić, na kontrolnom je prepisivala od drugarice iz klupe. Učiteljica je nije videla, ili se pravila da ne vidi da prepisuje, pa je to prošlo nekažnjeno. Tada joj se osladilo, pa su kasnije na red dolazile puškice, sveska ili udžbenik ispod klupe... postala je majstor prepisivanja – i tako sve do završetka fakulteta. Zašto da uči i da se muči, kad na kvarno može lakšim putem, odnosno prečicom? Važan je bio cilj, sredstva su bila nebitna. Prečicom, odnosno učlanjenjem u partiju je došla i do zaposlenja, a potom i do rukovodećeg mesta. Odana i verna partiji, istovremeno svesna da je u svojoj suštini jedno veliko ništa, nije bilo zadatka koji nije bila spremna da izvrši da bi postala „nešto“: smestiti otkaz na pravdi Boga, najuriti s posla socijalni slučaj, ostaviti nečije dete bez hleba? Kein problem. Naređenje-izvršenje! Sa empatijom službenika Gestapoa, hladnokrvno izvršava najprljavije zadatke koje joj partija poveri. Sa istom hladnoćom u srcu, ali sa vrelinom tigrice u četiri zida, redovno se prepušta niskim strastima, ume i da se prepusti piću, a bogami i da zapeva. Sa uverenjem da je jača od sudbine, naročito uživa kad peva svoju omiljenu, pesmu Mitra Mirića „Ne može nam niko ništa“. Oni koji su primorani da je slušaju dok peva, doduše, ne uživaju, ali ona za to ne mari. Iako u pevanju ne može da se meri sa Mitrom, u piću ipak može – pije kao i on. Čak i po stilu oblačenja, junakinja ove priče podseća na Mitra Mirića jer često oblači drečave i neukusne odevne kombinacije, slično onome kako se ovaj pevač oblačio u jednoj drugoj epohi, jednako crnoj za narod kao što je ova današnja. Za nju to nije važno, jedini kriterijum je da je skupo. Sa fizionomijom i psihologijom rodenta, na taj način leči svoje komplekse. Još jedan metod lečenja njenih kompleksa i frustracija je maltretiranje podređenih, kako na radnom mestu, tako u partiji. Iživljavanje na podređenima u ustanovi kojom rukovodi, naročito nad onima koji pripadaju suprotnoj političkoj opciji, za nju ima efikasnije teraputsko dejstvo nego uzimanje anksiolitika – em je ne košta ništa, em zadovoljava svoje sadističke porive. Slično je i u partiji. Partija joj je sve, pa tako čak i svoje rođendane i druga veselja obeležava uz tortu sa stranačkim grbom. Pomoću pseće odanosti, uz druge osobine ove životinjske vrste poput sklonosti da reži, pa čak i da ugrize neposlušnike, izgradila je dobru poziciju u partijskoj hijerarhiji. Zahvaljujući tome, zaštićena je i od odgovornosti za neakademsko ponašanje. Upravo tu zaštitu nedavno je odrađivala u Ćacilendu, gde je, prema pričama onih koju su bili tamo sa njom, započela pisanje doktorske disertacije na temu „Kako uspešno završiti visoke škole prepisivanjem tuđih radova“. Doktorat je odbranila davno, potvrdivši svoju doktorsku tezu u praksi. Ostalo je samo da sve to stavi na papir i stekne doktorsku titulu – čim nađe nekoga od koga će prepisati disertaciju.

Volter Kin

Nikolaj Danilevski bio je ruski botaničar i prirodnjak, ali je najpoznatiji po svojoj knjizi „Rusija i Zapad“, u kojoj je razradio originalnu teoriju istorijskog ciklizma. Kao prirodnjak, Danilevski je ciklično kretanje i razvitak kulturno-istorijskih tipova civilizacija (identifikovao ih je deset) poredio sa kretanjem u prirodi, polazeći od naturalističkog stanovišta koje je opisao analogijom sa dugogodišnjim jednoplodnim biljkama, kod kojih je „period rasta neodređeno dug, a period cvetanja i donošenja plodova veoma kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu životnu snagu“. Da je poznavao junaka ove priče, Danilevski bi sigurno identifikovao i jedanaesti tip, analogan dugogodišnjem endemskom korovu, čiji je period bujanja neobjašnjivo dug i iscrpljuje životnu snagu podneblja u kojem je nabujao. Jedan od izdanaka takvog korova, u uređenom društvu i sistemu i dalje bi sedeo na gajbi ispred prodavnice, žickajući se za cigare i pivo, ogovarajući komšije i bistreći svetsku politiku. U ovom, Andrićevskom vremenu i sistemu u kojem su „zli zavladali, a dobri im se pokorili“, ogovaranje komšija na gajbi ispred prodavnice, ovaj lokalni pijanac zamenio je za potkazivanje neposlušnih članova i denunciranje partijskih rukovodilaca, u nadi da će dobiti fotelju koja mu, avaj, uprkos kupljenoj diplomi uvek nekako isklizne iz prljavih ruku. Poput folksdojčera Leksija, predratnog probisveta-pijanca iz istoimenog filma, i ovaj „Hitler iz našeg sokaka“ dočekao je svojih pet minuta. Naopako doba dovelo je dno na vrh. Probisveti su postali ugledni građani, a iskompleksirani Leksi iz našeg sokaka sebe već sada vidi kao značajnu istorijsku ličnost, pa je shodno tome sam sebi kupio parcelu u Aleji velikana, sa željom da jednog dana počiva među najzaslužnijim građanima. Iako više ne sedi na gajbi, zadržao je manire koje je usvojio ispijajući zidarsko pivo ispred prodavnice i po lokalnim bircuzima. Kao što je nekada, dok je glumeći Tarzana visio sa grane u šumici kraj Kanala u kojoj je odrastao, sa drveta vređao i majmunskim kricima plašio prolaznike, a vulgarne komentare dobacivao ženama i devojkama koje su ga zaobilazile u širokom luku, sada leči frustracije iz mladih dana dobacujući iste takve komentare ćerkama, pa čak i unukama svojih vršnjakinja. Iako je sišao sa drveta, zadržao je tarzanske navike – onima koje su ga mladosti odbijale, u prolazu redovno dobaci da su frustrirane jer se „nisu ostvarile sa njim“ dok su bile mlade. Leksi se međutim, pod stare dane ostvario i kao poslovan čovek i kao ljubavnik. Shodno analno-zgrtačkom karakteru, kako je ovakav tip ličnosti klasifikovao socijalni psiholog i psihoanalitičar Erih From u drugom tomu „Anatomije ljudske destruktivnosti“, iz našeg Leksija na površinu su izašli svi najmračniji i najdublji porivi koji su nekada bili sputani isključivo nedostatkom prilike. Zlo vreme i odsustvo moralnih skrupula dalo mu je priliku da se dobro pozicionira u lokalnoj mašineriji destrukcije, i da pomoću šaptačkih diverzija i špijunskih sposobnosti određuje ko će gde da se zaposli; ko može a ko ne može, ko je podoban, a ko nepodoban da radi neki posao. Takva pozicija dala mu je priliku da po prvi put u životu postane „zavodnik“, stupajući u veze sa devojkama kojima po godinama može biti otac ili deda. Opijen statusom i alkoholom, ubeđen je da su njegovi ljubavni uspesi rezultat „suptilnog magnetizma njegove ličnosti“, kako bi to slikovito opisao Siniša Pavić u „Vrućem vetru“. Ali, čak ni ovaj tvorac najživopisnijih likova u srpskim televizijskim serijama, portretista najrazličitijih karaktera koji se mogu prepoznati u našem društvu čije su ogledalo njegove serije, ni u najluđim snovima nije mogao da pretpostavi da će ovako destruktivna pojava zaista predstavljati značajnog činioca i uglednog građanina, čak ni u maloj sredini. Ipak, kako i Pavićeve serije imaju srećan kraj, tako će se i ova priča završiti hepiendom – kada se Leksi vrati na drvo sa kojeg je sišao, gde mu je i mesto, ili ponovo sedne na gajbu ispred lokalnog kioska. Taj dan je svakako blizu. Ako se, ne daj Bože, desi da baci kašiku pre vremena i zaista popuni svoju parcelu u Aleji velikana, neka se ne brine – „iskopaće ga Bili“.

Karl Gustav Jung

Kako su za 8. jun zakazani lokalni izbori u opštini Kosjerić, poslednjih dana ovo mesto u zapadnoj Srbiji zaokuplja sve veću pažnju medija. Opštinska izborna komisija proglasila je do sada tri izborne liste za učešće na lokalnim izborima koji će biti održani 8. juna: „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić” koju predvode naprednjaci, izborna lista “Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić” i GG “Ujedinjeni za Kosjerić” koju čini ujedinjena opozicija Kosjerića i koju su podržali studenti. S obzirom na to da će predstojeći izbori u Kosjeriću predstavljati svojevrsni lakmus test za saradnju studenata i opozicije, ali još više za rejting vladajuće stranke, nije isključeno da može doći do najrazličitijih zakulisnih radnji. Naša redakcija dobila je pismo nezadovoljnih članova Zdrave Srbije, stranke Milana Stamatovića, koji navode da „ne mogu više da ćute i gledaju šta se radi“. Uz minimalne redakcijske intervencije, pismo prenosimo u celosti:

Poštovani,

Kao članovi Zdrave Srbije, stranke koja je na vlasti, tj. podržava vlast, ne možemo više da ćutimo i gledamo ovo što se događa. Ovo su informacije koje smo dobili direktno iz centrale stranke:

Iz centrale nam je NAREĐENO da na lokalne izbore u Kosjeriću izađemo samostalno. Na našu primedbu da ne možemo čak ni da prikupimo dovoljan broj potpisa za izbore, obećano nam je da će nam potpise skupiti SNS! Rečeno nam je da naša briga ne treba da bude izborni rezultat Zdrave Srbije, već da je naš zadatak da svojim izlaskom na izbore pomognemo koalicionom partneru da ostane na vlasti u Kosjeriću! Takođe, od predsednika Izvršnog odbora smo dobili obećanje da će nam centrala stranke i operativci iz zapadne Srbije voditi kampanju, kao i da će nam oni obezbediti ugledne doktore, bivše funkcionere i direktore, za kandidate na izbornoj listi.

Budući da smo u Zdravu Srbiju Milana Stamatovića ušli iz najčistijih pobuda, smatrajući da je domaćinsko vođenje opštine jedini način opstanka, ne želimo da budemo ničija maska i nismo spremni da radimo za potrebe SNS-a i njihovog opstanka na vlasti! Mi smo i u aktuelnom sazivu skupštine opštine bili opozicija, pa ni sada ne želimo da glumimo fiktivnu listu, niti da želimo da nam drugi nameću kandidate. Da mi, uz Rusku stranku budemo fikus na ovim izborima? Ne dolazi u obzir! Ovim putem, mi iz Zdrave Srbije pozivamo sve one koji su glasali za nas 2021. godine, da ne nasedaju na provokacije vlasti i fiktivne liste koje imaju za cilj da održe SNS na vlasti, već da svoj glas daju jedinstvenoj studentskoj listi! Ovo je naš doprinos studentskoj borbi i borbi protiv ovog zla, a i da se Milan Stamatović konačno dozove pameti.

Nezadovoljni članovi Zdrave Srbije iz Kosjerića i okoline, koji napuštaju stranku zbog saradnje sa SNS-om.

Zdrava Srbija deo je vladajuće većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a njen predsednik Milan Stamatović nedavno se ogradio od izjava poslanika te stranke Miloljuba Albijanića, koji je kritikovao vlast. Stamatović je, inače, predsednik opštine Čajetina već 6. mandat zaredom. Prošao je put od žestokog kritičara vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, do njihovog koalicionog partnera. Zbog toga su ga ranije napuštali pojedini odbori poput lokalnog odbora Zdrave Srbije u Kraljevu, čiji su članovi kolektivno napustili stranku u oktobru 2023. godine, nakon što se Stamatović pojavio pored Vučića na proslavi 15. rođendana Sprske napredne stranke. Koaliciju sa naprednjacima Stamatović je objašnjavao praktičnim razlozima, navodeći da mu je „bolje da ide u koaliciju sa tom strankom, nego da SNS preseli svoje birače u Čajetinu“ i na taj način dobije izbore u ovoj opštini. Članovi, međutim, nemaju sluha za takvu vrstu pragmatizma. 

Osim u Kosjeriću, 8. juna se održavaju i izbori u Zaječaru. Izbori u ova dva mesta prvi su od početka studentskih protesta. S obzirom na to da je do izbora ostalo još oko mesec dana, za pretpostaviti je da nas u narednim danima i nedeljama očekuju veoma interesantna politička dešavanja.

   "Bezcenzure.info"