U subotu, 28. juna, Beograd je ponovo osetio naboj koji smo dugo čekali – na Trgu Slavija, u 18.00, na poziv studenata okupili su se građani – pripadnici svih društvenih slojeva. Skup “Vidimo se na Vidovdan” privukao je stotine hiljada! Prema proceni Arhiva javnih skupova bilo je 140.000 prisutnih, ali naša procena i situacija koju smo videli na terenu govore da je bilo mnogo više od toga, u svakom slučaju ne manje od 200.000 građana! Čak i da je tačna brojka od 140.000 kako navodi Arhiv, ovaj broj u jeku godišnjih odmora doskora je jednostavno bio – nezamisliv. I upravo to čini ovaj protest prelomnim.
U 19 časova održano je simboličnih 16 minuta tišine – pomen posvećen žrtvama pada nadstrešnice, novembra 2024. u Novom Sadu. Tišina se razlila ne samo Slavijom, već celim Beogradom, kao odjek neugaslog bola, ali i kao signal – jasno je: ovo nije više “samo studentski protest”. Skup je formalno završen u 21.20, kada su studenti “dali zeleno svetlo” prisutnima – i to je bila prekretnica. Rečeno je: “Od sada ovo nije samo naš, ovo je vaš pokret”! I stvarno jeste – ulice su bile ispunjene profesorima, poljoprivrednicima,lekarima, radnicima, građanima svih uzrasta – pokret je izašao iz studentskih okvira i zahvatio celu naciju!
Nakon završetka zvaničnog dela, situacija se zaoštrila: bačen je suzavac, topovski udari, štitovi su poleteli, barem 30 ljudi je privedeno, a šest policajaca povređeno. Ulica kralja Aleksandra, Nemanjina, Resavska – kad je policija videla snagu naroda, reagovala je silom. No, i pored represije – narod ne pokazuje da popušta.
Šta možemo zaključiti iz viđenog? Ovo nije bio samo protest – ovo je uspeh. Energija je bila na nivou kao i 15. marta i kao svih prethodnih 8 meseci. Iz početnog studentskog okupljanja izrodio se novi narodni pokret, pokret koji poznaje pravo značenje reči kao što su "patriotizam" “lična odgovornost”, “etičnost vlasti” i “poštovanje Ustava”.
Taman je Vučić hteo da napravi svoj “narodni pokret”, ali umesto volje i energije, dobio je grupu ćacijevaca – gladnu, nesrećnu i poniženu, koja se na "književnoj večeri" tuče oko smokija i naliva hektolitrima alkohola. Tuga, čemer, jad. Sa druge strane: narodni pokret su pokrenuli studenti, a narodni talas se obrušio na vlast. Kalendarski gledano: Vučić i Vlada Srbije imaju mandat do 2027. – ali narod traži vanredne izbore odmah! Pritisak raste, a jedini pravilan izlaz za režim je – proveriti narodnu volju na izborima, a ne prebijati narod policijskim kordonima i plaćenim batinašima.
Nakon prospavane noći, slobodno možemo reći da protest bio toliko uspešan, do tačke da postaje neizdrživo ignorisati volju naroda! Motivacija je ogromna, energija ne jenjava – a ovo je tek početak. Polako ali sigurno, rađa se zaista ozbiljan, široko utemeljen pokret koji zna svoj cilj – smeniti nelegitimnu vlast i uspostaviti vladavinu prava i zakona, uz strogo poštovanje Ustava.
Studenti su juče, na Vidovdan 2025, dali čvrstu i jasnu poruku: ovu zemlju će voditi časni i pošteni ljudi, a narod stoji uz njih. A dok se režim trudi da građanima stavi brnjicu policijskom torturom, narod bez straha ustaje i sve glasnije traži – pravo na izbore!
P.S. Što se tiče srbobranskih Ćacija — njih, nažalost (ili na sreću), nismo uočili. Ovog puta nismo ni zalazili u Ćacilend, pa smo ostali uskraćeni za to iskustvo. Međutim, iz pouzdanih izvora saznajemo da je znamenita porodica iz Srbobrana imala ozbiljno većanje oko toga ko će ih najdostojnije predstavljati na "književnoj večeri" u Ćacilendu. Nakon višesatne rasprave, Avon dama je lično presudila da tu čast ponese naslednik loze – jer je u Ćacilendu bio uvek kada je to bilo potrebno!
Ostali Ćaciji bili su u nešto manje svečanom izdanju — većina pijana ili polupijana! Jedan je zatečen kako leži izvrnut s praznom flašom u ruci, dok su se drugi junački borili za poslednji smoki iz kesice koju je neko otvorio još pre mitinga. Bio je to, ukratko, još jedan poraz dostojanstva u režiji spontane podrške.
Ž.B. "Bezcenzure.info"