Ispred Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu, danas je održan veliki skup podrške profesorkama ove škole protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak. Da podsetimo, profesorice Vesna Vrekić (matematika i informatika), Slavica Filipović (srpski jezik i književnost) i Mirjana Mihajlov (matematika), obustavile su 24. februara nastavu u znak solidarnosti sa studentskim zahtevima. U obustavi su bile 7 nedelja, do 14. aprila, kada su se vratile u nastavu da učenici ne bi ispaštali. Disciplinski postupak protiv njih pokrenula je direktorka ove škole Jasmina Crveni, a saslušanje profesorki održano je danas, 19. maja u 9 časova. U znak solidarnosti sa profesorkama Filipović, Vrekić i Mihajlov, šestoro njihovih kolega iz srbobranske Gimnazije stupilo je u jednonevnu obustavu rada, a za vreme saslušanja ispred škole je održan veliki protest podrške pomenutim profesorkama. Protest je okupio veliki broj sadašnjih i bivših učenika ove škole, kolega prosvetara iz Novog Sada i Bečeja, članove porodica profesorki protiv kojih je pokrenut postupak, kao i građana Srbobrana.

(direktorka škole Jasmina Crveni)

Dok je direktorka saslušavala profesorice, prisutnima se prvi obratio Ivan Pivnički, profesor istorije u Tehničkoj školi Mileva Marić Ajnštajn:

- Pošto ovde ima nekih Crvenih, čisto da kažem: moji su ovde u Srbobranu Srđanovi, Gavanski, Čobanovi, Marunićevi. Ima nas malo i u Turiji: Beljanski, Crnojački, Maletin. Tako da Srbobran je naš, Srbobran je moj! Vi ste moji, i dobro mi došli u goste! Molim vas da u narednim danima pokrenemo sve Srbobrance, pokrenemo celu Vojvodinu, pokrenemo Srbiju – da se rešavamo ovog zla koje se nalazi na mestu gde ne treba da bude. Da dozvolimo našim koleginicama da nastave časno da rade svoj posao upravo onako kako ga rade i danas, na čast i na ponos svima vama i nama njihovim kolegama. Ove profesorice protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak zaslužuju samo hvalu i podršku, nikako bilo kakve prigovore i pokretanja disciplinskih postupaka. Ova država, nažalost, naša Srbija, postala je politička država kojom upravlja sekta kojoj ne želim da spomenem ni ime! Srbija je naša država. I mi smo država! Oni koji sebi dozvoljavaju suviše toga, nemaju pravo to da rade i nemojmo im više to dozvoljavati! Pokreću disciplinske postupke, zatvaraju u pritvor, nanose bol ljudima koji se zalažu za prave vrednosti. Za iskrenu, poštenu, radnu, vrednu, lepu Srbiju. Srbobranci moji, paori moji, vi ste ponos ove zemlje! Nemojte dozvoliti makar kome i makar čemu da vas uči kako i šta. Jer to što oni kažu da treba, baš to ne treba. Treba ono što mi radimo. Svi mi treba da učinimo taj jedan mali korak da bi Srbija već sutra bila bolja. Niko ne treba da se boji! Budite odlučni i uradite ono što treba. Srbija je naša kuća. Mi moramo da sredimo našu kuću! Avlija mora da se počisti, i kuća mora da zablista, da zasija, da se ne crveni! Kako može neko da digne ruku na tri poštene i časne prosvetarke? Kako može to neko sebi da dozvoljava?! Kako može neko čitavu državu da pretvara u roba jedne političke opcije?! Država to smo mi! I ne damo nađu državu, ne damo naše koleginice, vaše sugrađanke! Živela Srbija! – rekao je Pivnički i pozvao prisutne da bukom pruže podršku profesorkama.

Nastavnik Tehničke škole u Bečeju, profesor engleskog jezika Siniša Avramov, uz tri profesorke srbobranske Gimnazije, jedan je od četiri prosvetna radnika u Vojvodini protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak, i zasad prvi koji je zbog obustave nastave suspendovan sa posla. Nakon kolege Pivničkog, i on se obratio prisutnima:

- Zato što smo odlučili da ukažemo na nepravdu, mi smo kažnjeni! Došao sam ovde danas, da pružim podršku mojim koleginicama. Dok se držimo zajedno, dok smo solidarni, možemo sve i ne bojimo se ničega. – rekao je između ostalog Avramov, iskazavši podršku i Mariji Vasić, profesorki sociologije koja štrajkuje glađu i žeđu i koja je, nakon što joj je pozlilo, prebačena u zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu, i o čijem stanju trenutno niko nema pouzdane informacije!

 Nakon saslušanja na kojem nije donesena nikakva odluka, profesorka srpskog jezika i književnosti Slavica Filipović se obratila prisutnima i u svom obraćanju zahvalila se kolegama koje su došle iz Novog Sada, zatim svojim kolegama iz škole koje su obustavile rad na jedan dan u znak solidarnosti, kao i svojim članovima porodice, prijateljima i bivšim učenicima:

- Bez ikakvih stranačkih priča, moji učenici znaju da sam ih učila na časovima književnosti da misle svojom glavom! Prosveta je kičma. Kičma nije samo anatomski pojam, već i pojam morala. Iz tog razloga prosveta mora biti uspravna! Ja sam sve vreme podrška profesorima moje dece u Isidorinoj gimnaziji i školi Bogdan Šuput. Apsolutno sam podržala kolege verujući da se borimo za društvo, za prosvetu, odnosno za nas prosvetitelje koji volimo da radimo ovaj posao, koji smo u njemu stručni i koji dajemo sve od sebe kako bismo izveli generacije na pravi put. Škole su se napunile svim i svačim! Meni je žao što ja to moram da kažem, i ja nekako više ne osećamo potrebu da budem deo takve institucije. Studenti već šest meseci šire pozitivnu energiju, ljubav i nadu. Budimo ljudi, budimo ispravni, budimo solidarni i unesimo svetlost ljubavlju i znanjem, koliko god je to do nas. – rekla je profesorka Filipović, zahvalivši se još jednom prisutnima uz poruku da nastave da se bore, kao što će i ona i njene koleginice.

 Prisutnima se obratila i maturantkinja Gimnazije Dragana Jojkić, koja je ispričala javno da je doskorašnji domar te škole Aleksandar Ristić, kako ona smatra, u prisustvu jednog našeg sugrađana, pokušao da naleti automobilom na nju:

- Na mene je 1. marta za malo nateran auto! Tadašnji domar, Aleksandar Ristić, mogu slobodno da kažem javno, pokušao je smatram sa namerom, da me ozledi na pešačkom prelazu. Zaleteo se na mene kolima, falilo je moja dva koraka da mene više ne bude! Ali ja sam tu gde sam i ne predajem se. Nisam se uplašila i nemam čega da se bojim, jer svi mi nešto nosimo u našim glavama i našim srcima, a oni nažalost ne nose ništa. I to je čijnenica! Profesorke znaju koliku podršku imaju od mene, od pojedinih maturanata i pojedinih đaka ove škole. Mislim da smo to do sada pokazali i mislim da je suvišno da sada govorim o tome. Zahvalila bih se svima koji su danas ovde i poručujem da nemamo čega da se bojimo! Ova borba će trajati, ali ne treba da posustanemo, jer je ovo nešto što je stvarno vredno! – završila je svoje izlaganje hrabra maturantkinja Dragana Jojkić, zahvalivši se još jednom prisutnima.

Na skupu podrške bilo je mnogo bivših učenika ove škole, a jedna od njih, Nikolina Gajinović prisutnima se obratila sledećim rečima:

- Došla sam da podržim sve tri profesorke. Moj razredni starešina je bila gospođa Slavica Filipović i mogu da kažem da nije samo školsko znanje ono čemu nas je ona učila. Uvek ću se sećati njenih saveta i koliko je ona bila pravična i učila nas da budemo pravi ljudi pre svega. Razredna, hvala Vam na svemu! Hvala Vam što stojite tu ispred nas, i ispred studenata, što ste nam osvetlali obraz. Izuzetna mi je čast što ste mi baš Vi bili razredni starešina! ( profesorke Slavica Filipović i Mirjana Mihajlov) – zaključila je Nikolina Gajinović, pozivajući prisutne da nastave sa „pumpanjem“.

Budući da nikakva odluka nije doneta na današnjem saslušanju, disciplinski postupak protiv profesorica će biti nastavljen u narednom periodu. S obzirom na to da se u više navrata pokazalo da jedini zakon koji važi u ovoj zemlji je zakon jačeg, ishod postupka će najviše zavisiti od podrške koju Slavica Filipović, Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić, ali i Siniša Avramov iz Tehničke škole u Bečeju, dobiju od svojih kolega i sugrađana. Danas ta podrška nije izostala, a nadamo se da neće ni ubuduće!

   T.M.